|
|||
Opis: Pre neki dan sam pominj'o Cetinjane, kako smo i' mi Vojvođani "naložili" u rukometu, e pa ja sam "bijo jedared" u Crnu Goru i to na "mobu", prilikom gradnje kuće "utazbinu", kod ženinih, pa da čujete kako je to bilo...
Cetinjani k'o pravi Crnogorci sve "radidu polagano" i naravno uz "višak" reči, evo primera: jedan Crnogorac i ja "nasprat", čekamo da nam dva Crnogorca "dodajedu" daske "krozpendžer". Dve su već "odranije" bile "dignute" i pre nego što su ovi "odozdole" počeli, jedan od nji' pita:Ima li koje daske gori?
Moj "saradnik" pogleda u ove dve postojeće, pa polako u nji' i veli:Nema ti ođe nijedne daske, bez dvije...
Ja mu odma' zamerim, što im nije jednostavno rek'o da - ima dve i "gotavo"...
Kad stigne 'rana, oni o'ma "šjednu" i ondak i' je zdravo teško "posla" ponovo pokrenuti. "Usput" se tu "nađedu nekakva kera" i mačka, pa im "ondak" bacadu zalogaje "izmednji", a ovi jadni da se "podavidu", što Crnogorce silno zaba'lja, uz komentar:Borba za guzicu ( u prevodu to znači - borba za život... )...
Dalje i kad neko donese pivo, opet "šjednu", a ja i' "ondak" učim da flašu "stavidu digođ na ragastov od pendžera", nastave "sas" radom, pa kad "tudana prođedu, uvatidu, nategnedu i teraj" dalje "sas" poslom...
Kad' sam im već "načisto" dosadio "sas stalnim teranjem, rasporedidu me dolena", ispod tavanske ploče, pa kad mi "dodadu" žicu za oplatu, da im savijem i vratim "natrag" i tako svaki' petnaestak minuta. Čujem ja "odgzore", kako se "žalidu, da nemadu klinova", a baš u jedan "ćošak stoji" puno "čikmeže" stari', iskrivljeni'. Nađem ja jednu "gvožđušinu, kalapač" i udri u ispra'ljanje, kad se na "vrata" pojavi jedan od Crnogoraca i pita iznenađeno:Ko to čuka ( udara "kalapačom"... ), Dragane ( naglasak na drugo "A"... ), šta to radiš?
Objasnim mu da eto, sedim "zabadava", a čujem kako fali klinova, pa ispra'ljam stare, a on se okrete i ode i čujem kako "malko" kasnije, komentariše ostalima:Oni Vojvođani, ka' Japanci - ne mogu "šjedeti"...
 ... |
|
 |
 |
 |
 |
|
|