|
|||
Opis: "Tu negdi" do osamdeseti' godina prošlog veka, ovaj 'talijanski specijalitet nije "bijo" poznat na "našom prostoru" i kad' se "pojavijo, malko je pravijo zabune" ( pogledajte u rečnik, pod slovom "P", šta je "doTog doba taj pojam" nedvosmisleno i jedino "značijo")...
Zamislite "situvaciju", kad' "posla" tak'og obroka, unučadi "posetidu" babe i dede, pa kad' dođe "naRed" uobičajeno pitanje - šta je bilo danas "lepog zaJelo", a ovi oduševljeno "viknedu":PICEEE !!!
Starija generacija se obično Krstila "iza" takog' odgovora, a da stvar "bidne" gora, nikog' nije ni smela da pita, o kakvom je to "BREZOBRAZLUKU REČ"...
Tad' je najbliža picerija u "okolinu" bila kikin'ska Kasina ( a pisalo je - Casina... ), "di" je naša novoMiloševačka omladina povremeno odlazila. Jedno veče smo "jaj" i drugari poveli Duška Mučalova, "boktera na željeznicu poStruki, na pivo u pomenti lokal". Čim smo seli, odma' je konstatov'o kako:...ona devojka, tamo za susedni "astal - je" ( jede... ) jako lepu lepinju...
Kažemo mi njemu da je to PICA, 'talijanski specijalitet, no on se odma' "odSrca nasmijo i nije nam "poVerov'o", pa je "posla" toga nast'o kraći monolog:Baš lepa lepinja..., gle kako je ova navalila "naNju"..., moram i ja naručiti jednu, ovu..., kako se "zove"..., ej.., stvarno..., kak'o je ono jelo..., ako nećete da mi kažete, zvaću konobaricu da je pitam..., ozbiljno Vam kažem !!!
Mi smo ga onako ravnodušno pogledali i on podiže prst "uVis" ka konobarici. Stigne ona, a on onako nervozno zagladi kosu "uNatrag" i pita je:TETKA - ŠTA JE ONO U "TANJIR" KOD ONE DEVOJKE ? TO VAM JE - PICA...
Mučul je "bijo" poznat da "ume brzo da se snađe":AHAAA..., A JEL' IMATE - NEŠTO VEĆE ?
No i konobarica je bila "nekakva namazana Kikinđuša sas svima mašćama", pa mu je 'ladno odgovorila:I OVA VAM JE DOVOLJNO VELIKA DA NAPRAVITE ŠUBARU "OdNJE" I NATAKNETE JE "NaGLAVU" - SKROZ "DoTOG VAŠOG" VELIKOG NOSA !!!
 ... |
|
 |
 |
 |
 |
| Ova Slika dana, al': |  |
|
|