|
|||
Dragi Kuma Peco...
Najzad dobih od Slobodana tvoju adresu. Kako to biva, izgubio sam papiric, tako da metodom slucaja saljem ovu poruku iz vise pokusaja ( canadanet, compunet itd... ).
Ako primis ovu poruku, daj jedan Re...Pozdrav porodici...
...nazad na datume i naslove...
Dragi Kumovi...
...decembar je. Kod nas je hladno vec nekoliko nedelja. Temperatura je promenljiva, vecinom je ispod nule, a onda tek bljesne nekih 12 stepeni, bez oblacaka. Uglavnom je magla, a evo od jutros su drveca dobila ledeni oklop - kazu vocari - nece valjati. Bilo je i malo snega, ali od te kolicine nije mogao ni moj prezimenjak Snesko imati dovoljno materijala.
Kod nas je pocela sezona Svetaca ( tvoj je vec prosao i redak je) i ja ti danas idem kod Taste na svetac ( Sveti Nikola ). Obicaj je da se rezanci u supu spustaju tek kad stigne zet i takodje, zet jede iz velike kasike. Bilo je pokusaja da se ovaj obicaj malo izmeni, ali ja to ne dopustam. Iako je postan svetac ( maksimalno riblje meso ), pored svih ostalih djakonija u vidu hrane, obicno zavrsim sa sarmom - a za spravljenje mog omiljenog jela je pravi strucnjak, moram priznati. Sledeci veliki Svetac je moj ( Sveti Stefan), pa onda ujakov ( Sveti Jovan), a sve se zavrsi otprilike sa Svetim Savom...
Platezna moc naseg stanovnistva je drasticno opala, tako da se pred predstojece praznike slabo kupuje - samo nesto najosnovnije sto se tice poklona. Opsta je besparica, plate kasne i neredovne su. Sa druge strane drzava vrlo revnosno uzima svoje, od poreza preko komunalija, pa sve do cuvenih taksi. Takse se uvode na sve i svasta: automobile, nezenje, porodice bez deca, putne isprave, mobilne telefone, najavili su cak i na internet.
Kazem bas mom kolegi - uskoro uvode taksu ne bradu ( kolega ima taj muski ukras lica ), kao za vreme vladivine ruskog cara, koji uveo porez na brade. Posle toga je lose zavrsio, kako ce biti sa nasim - videcemo, al' da su stisli - stisli su. Kazu jos da je sve to uradjeno po principima demokratskog zapada. Aktuelni vic je: "Hej, ako ovo nije skrivena kamera - gadno smo najebali..."
Dobro, idem polako da se spremim za posetu Tasti, pa ako se ne "cujemo" ranije, lepo se odmori i provedi ove praznike, a za sledecu godinu tebi i porodici zelim sve najbolje, pa onda sledecu i posle toga idemo u novi vek i novi milenijum...
Pozdrav za Kumove...
...nazad na datume i naslove...
E, pa Kumovi - Sretna Vam Nova godina ( bar kalendarska, za nasu cekamo... )
Danas je Badnje vece, klinci se spremaju za korindjanje - neki se podsecaju na pesmice za korindjanje, a neki kao nasa mladja cerka ih uci po prvi put - baka je bila uciteljica za pristojne, a za one bezobrazne "korindje", ujne, tetke itd...
Svanuo je izuzetno topao dan ( dok ovo pisem napolju je preko 10 stepeni ), tako da je malo prestalo sa hladnocama. Bilo je i -15 stepeni i uzasna poledica - soli je malo pa "putari" ne sole, tako da je jos juce ujutro bio pravi karambol sa automobilima. Uglavnom u selu stradaju bandere i to elekto i telefonske.
Novu godinu sam docekao u nasem Lovackom domu u kamin sali. Upalismo kamin, ja sam doneo racunar sa dva monitora, dve sound kartice, dva para zvucnika, TV i radio karticom, a Ceda gitarsko pojacalo sa ulazima za akusticnu gitaru i dva mikrofona. Nabavio sam dva "kompresovana" CD-a ( MP3) sa po 150 pesama tako da je izbor muzike bio prebogat. Zaboravih, od instrumenata su jos bile i daire, koje su zavrsile karijeru o neciju glavu. Bilo je 11-oro odraslih i 8 - oro klinaca, a svi smo bili neobavezno obuceni u trenerkama i farmerkama. Otimali smo od klinaca mikrofone i vreme je prosto proletelo - odjednom je bilo "polak" sest ujutro. Od hrane ne treba ni da ti nabrajam silne djakonije, ali pomenucu "rolovano prase" iz kog su izvadjene kosti i koje je bilo obavijeno kudeljnim koncem, pa u pekarsku pec. Piva je bilo "zadosta" i jos domace vino od Cvete Ludaje...
Tvoj bata je novu 1999-tu docekao na Milosevackom trgu. Ponovo su zene uspele da nas razdvoje. Imas ljudi koji zene vode za docek Nove godine i obrnuto, e pa tvoj bata u zadnje vreme vise "vuce" na ovu obrnutu stranu - pa je G-ja htela da ga vodi u Hotel - Narvik u Kikindu. Medjutim, nesto se popickala sa ostalim zenama iz te obnute grupe, te su odustali i pomirili se sa trgom. Nije ni tamo bilo lose - sarene sijalice, masa ljudi, kuvano vino iz bagraca, mini - vatromet, ali mi je zao sto nije bio da nam cestita Novu godinu, verovatno se plasio da cemo ga zivog pojesti, jer smo ga i dan ranije provocirali da je p...a, kad nece sa drugovima. No prekljuce smo se videli i sad je svestan da ce morati da "odradi" nesto u sopstvenoj reziju u kamin sali ne bi li se "oprao".
Dobro si konstatovao da je jos rano za dijetu, ali spremamo se...
Pozdrav svima...
...nazad na datume i naslove...
"Dragi Kumovi,
nikako da stignem da sednem i odgovorim, a zena me proganja da pitam za recept tog "rolovanog" praseta...
E pa kumovi, bogami za ovo je bilo dosta tesko naci odgovor, ali evo iz vise prica...
Teoretski, to je normalno ocisceno prase za pecenje na raznju ili kod pekara, s tim sto od kostiju ostane samo glava ( da se vidi sta se pece ) i od nogica samo papci - sve ostale kosti se vade. Rekoh da smo ono novogodisnje prase dobili spremljeno i peceno iz Vranjeva ( deo Novog Beceja ), a ja sam se raspitao kod lokalnih i okolnih majstora i svaki ima neku svoju specificnost i naravno niko drugi nezna kako to treba bolje od njih samih. Najveci stos je kako izvaditi kosti; neko od glave do repa skroz rasece prase po kicmi i lakse izvadi kosti, a neko sa unutrasnje strane sve to obavi bez secenja kicme. Velika pomoc kog vadjena rebara je obicna zica uvijena u krug na jednom kraju, ciji je precnik jednak najvecem spoljasnjem precniku poprecnog preseka elipse od kosti rebra, a na drugom kraju precniku za rukohvat ( kao za stari vadicep vina ). 'Rebre' se vadi od stomaka do 'kremenadle' tako sto se pocetak zasece, obuhvati sa zicom i ista se trza vestim pokretima do kraja 'rebreta i kremenadle..." Kazu da je posle vadjenja rebara, odvajanje mesa i kicme lako. E, posle toga, kudeljni konac se namota opet na onaj rukohvat, i meso se od jednog kraja, kao rolat roluje od glave na dalje i odmah se zateze kanapom na svakih 2-3 cm po obimu "rolata". Kanap se ne prekida, vec se pre zatezanja, umota u buduci cvor, koji se dobro zatergne i prelazi ne sledeci obim. Sto rece jedan kuvar: "...daj da to snimimo na video 'kesetu', pa da ti to tvom kumu posaljes preko tog tvog interneta, ovako ti ne mogu objasniti..." Posto je tvoja rerna na dva sprata, predlozio bi da podelis prase u cetiri dela i da svaki deo "urolujes" od kraja kostiju (papka) do kraja mesa i u pecnicu. Rolovanjem se dobije "fina" struktura - red mesa - red slaninice i tako jedno pet-sest puta - sto kaze Balasevic. Ufff, ovo je trebalo i opisati, sad samo dal' ste ista razumeli. Posle ovakvog opisa tesko da cete se usuditi da udjete u ovaj posao.
Sto se tice doceka nase Nove godine, opet bese u kaminu, ali smo ovaj put bili kompletni, bez deca, uz pojacano "punjenje" u vidu Isakovih. Naime tvoj bata i ostali su po kazni morali da organizuju docek, posto nisu sa nama bili ( znas onu pricu od proslog puta; ko koga treba da vodi... ), a niti nam cestitali onu Novu godinu. Ukupno je bilo oko 25 - 30 gostiju. Ozvucenje je bilo jace, ali kad smo poceli sa pevanjem, nije bilo decurlije da im otimamo mikrofon, vec bese medjusobna otimacina. Neki nudise i po 100 DM da ga dobiju. Igralo se, pevalo, skakalo, guralo, vikalo i sta dalje da ti opisujem. Uz brzi ritam, najpopularniji je bio "voz", jedna od budala matorih ( svejedno koja ), krene kao lokomotiva, ostali ga uhvate za ramena i onda pici...
Uglavnom, razidjosmo se oko sest ujuto i tu napravim kobnu gresku; dogovorim se sa tvojim malim Batom da se oko 16 sati nadjemo da pokupimo opremu i ostatak pica ( sokovi, kisela, i drugo nevazno...) i odem kuci sa mojom daleko boljom polovinom, a tvog Batu ostavim u Lovac. On jadan nije znao put i ostade tu do dva posle podne, samo je svratio do kuce, razbudio goste i ponovo ih doveo da pomognu oko raznosenja opreme. Ispili smo po pice, dva, tri, kod utovara opreme i ja pobegoh!!! Ne znam kao je to dalje islo, ali vise nisam mogao...
Pozdrav Kumovi - cujemo se...
...nazad na datume i naslove...
Dragi Kumovi...
...ono sto smo dugo strepeli - pocelo je bombardovanje. Ne znam kako da Vam opisem bespomocno stanje u kom se svi nalazimo, uglavnom nad glavom nam je bauk smrti. O tome sta ce se bombardovati i kako, niko ziv ne govori. Da li ce biti masovnih mobilizacija i cemu sve to vodi, sta smo to mi tako skrivili, obicni gradjani...
Da ironija bude veca, vest o pocetku svega toga me je zatekla bas na nekakvom veselom druzenju u Novom Beceju i moram priznati da me je sokirala. Naravno, odmah sam se vratio kuci i onda je pocelo grcevito hvatanje informacija na svim medijima...
Negde pred svitanje se cula jaka buka teskih bombardera, verovatno B52, ali na srecu, nisu "istovarali"...
Danas na rezimskim medijima se moglo cuti, kako je to velika greska, kako "prelazimo" u ratno stanje, kako se ukida slobodna prodaja goriva, kako "staju" skole...
Sta da Vam kazem - pozdrav iz ratnog Banata...
...nazad na datume i naslove...
Zivi, zdravi...
Pozdrav...
P.S. - zovu nas Stelt kileri...
...nazad na datume i naslove...
Hristos voskrese...
Nekoliko dana e-mail posta nije funkcionisala, sad' je sve OK. Pa nije nama bas tako lose, juce smo recimo, "okrenuli" jedno prase povodom Uskrsa na raznju i dobro smo potegli. Dok je oblacno, ovi nato-ovci ne mogu da pice bombama, a sam Bog je ovih dana stavio oblake nad nama. Polako, ali sigurno im skidamo jednog po jednog "aviona", sto oni sigurno kod Vas ne objavljuju. Sinoc, posle ponoci, su bacvani skinuli jos jednog i bas se cuo kad je pao - kao veliki zabac...
Pocela je da kruzi prica, da kad gledaju sta ce da gadjaju, stave pepeljaru na severni i srednji Banat, pa nas zbog toga ne bombarduju i sad zamisli Smirine ( Mire Julke dr ) "vesle cuvare mostova", koji su "kamenovali" jedan autobus zrenjaniske registracije, bas zbog toga sto i nas "ne tuku".
Inace, poceli smo da se "ne strecamo" kad se zacuju sirene, juce je tek oko ponoci pocelo "zavijanje" i bas smo se cudili sto je nema...
Pozdrav...
...nazad na datume i naslove...
Dragi kumovi...
Evo posle duzeg vremena da se i ja javim. Ne secam se kad sam zadnji put "pisao", bese to u ono ratno doba, kad smo, ako niste znali, mi pobedili. Od tada pa na ovamo, sitacija je pomalo haoticna. Kriza je velika za veci deo stanovnistva i bukvalno se radi na pravom prezivljavanju. Znate i sami kakav smo mi "zilav" narod, pa se nedamo ( zadnju rec citajte po laloski - zajedno). Trenutno traje jedna topla jesen, tako da za sada nemamo problema sa grejanjem. Struje ima dovoljno, ali cim malo zahladni, odmah pocnu "havarijska planirana" iskljucenja. Gasa jos uvek ima sa nasih banatskih busotina, a neki kazu i da je stigao sibirski gas. Najpopularnija "sprava" je sporet "Smederevac" - secate ga se verovatno, to je onaj "bakin", sto se lozi na drva ili cokanjice, a ima i "lernu" za gibanice. Kosta negde oko 300 DM i vrlo je trazen, cak je i glavna nagrada na nekakvom porodicnom TV kvizu. Opsta je besparica, firme uglavnom "stoje", a raznorazne inspekcije non-stop "cesljaju" nas privatnike i uteruju poreze na ime "brze obnove nase zemlje, koja je isto tako snazna, kao i sto je bila nasa odbrana..." ili "nasa obnova je isto tako brza, kao i projektili kojom je rusena...". Sasvim je druga situacija, ako se gleda rezimska televizija - naravno ovde po njima tece med i mleko. Najvise izdrzim oko 10 minuta da pogledam te "TV - Gnjavnike" oko 19 i 30 uvece...
Nedavno sam bio u Crnoj Gori i tamo nije bas sjajna situacija, ali privatni biznis cveta - jes' da je to malo uz pomoc sverca i ostalih nelegalnih "caka", ali ljudi rade. Na granici izmedju "nas" je klasicna carina - kol'ko imas benzina, kol'ko box-ova cigareta itd... uz obavezno otvaranje gepeka i preturanja po istom. Prvi put sam prosao kroz Beograd posle rata i grozno izgleda: Generalstab, zgrade vlade, policije su srusene pomocu preciznih projektila i sablasno zjape. Sto se tice ostalog, BG je isti, saobracajne guzve, agresivne "svirene" prema nebeogradskim automobilskim registracionim tablicama i kao da nema nestasice goriva. Prodavnice su pune, setajuceg naroda po ulicama ima kao i ranije.
Klinci k'o klinci - uzivaju. Najzad je krenula skolska godina, posle dugog raspusta - zamislite raspust od pocetka rata krajem marta do septembra - da "prostite" ( po laloski...) da popizdimo mi roditelji od njih i oni od nas. Tesko da ce im se to desiti ikad vise u zivotu. Bilo je vrlo tesko ponovo ih "uterati" u red oko ustajanja ujutro i obaveza oko domacih zadataka.
Cujem da se ponovo otvara kanadska ambasada kod nas. Osim Vilneva iz F1, malo se cuje ovde o Vasoj zemlji i o Vama ovde, verovatno zbog nekavog narocito agresivnog kanadskog generala iz vremena rata, a kojem sam zaboravio ime. Na svu srecu, filmovi, serije i emisije nisu zabranjene sa "nato" govornog podrucja, pa ih pratimo i dalje - inace kako je krenulo, uplasio sam se da cemo gledati samo rusko-kinesko-partizansko-indijske i sl. produkcije. No mislim da je dovoljno za danas - pa cujemo se Kumovi......nazad na datume i naslove...
Dragi kumovi...
Ugrabih malo vremena, posle odmora povodom Dana republike. Verovatno ste vec culi, da se od cele Ex-Yuge, jedino ovde slavi 29 Novembar. Kazu da je to ustvari volja naroda da se Yuga proglasi republikom, a da ne bude Monarhija, te da se tako vazan dogadjaj mora apsolutno slaviti. Elem, za vreme tog praznika, inspekcije su obilazile nas privatnike ( kakvo cudo - drzavni radnici, pa rade za vreme praznika...) sa sledecim zahtevom: da se sve cene vrate na nivo od pre 4 oktobra ( pre monetarnog udara, za sto su bili okrivljeni crnogorci i srbi iz Republike Srpke...). Gle logike, recimo, nabavio sam od veleprodaje vino - Banatski rizling (pre samog praznika ) za 33 dinara, pa onda plus moja maloprodajna marza ( oko 12 %), pa onda na ove dve stavke "ide" porez od 27%, plus - taksa za alkoholna pica ( vino ) - 1 dinar; mozes i sam na brzinu izracunati kolika je krajnja cena, medjutim MORAM ga prodati za 25,12 dinara ( Naravno da se porez mora uplatiti na kalkulisanu cenu od 33 din.+marza ). Kakva ekonomija - sta kazes, a ? Uzalud ubedjivanja, uzalud objasnjavanje da cak ni moj program na racunaru ne moze "progutati" takvu glupost, ako to ne ispostujes sledi novcana kazna, pa cak i zatvaranje prodavnice na neodredjeno ili odredjeno vreme. Takvih proizvoda ima oko 70-tak na jednom volsebnom spisku, lose iskopiranom, sa ruznim rukopisom - nema pecata, nema potpisanog organa, niti na osnovu kog zakona, uredbe iliti uputstva se moras toga pridrzavati. Moj kume - mozes li ti zamisliti sta bi se kod Vas desilo, kad bi se nesto ovako desilo...
Inace, nase drustvo, nastavlja po starom. Pocela je lovna sezona, tako da se sada uglavnom druzimo po poljima i lovackim domovima. Tvoj Bata je u toku prosle nedelje napravio izuzetak, pa je "pripusio" jedno mlado svince od 70-tak kg., ciju smo kozuru odmah smazali za predjelo, a kasnije i sve ostale pecene delove. Pred praznik smo nas dvojica "zaglavili" ovde kod mene do 3 ujutro, a vec u subotu u 6, smo isli u lov u Kikindu. Posle 20-tak predjenih kilometara po oranicama, nekako izdrzasmo do 16 casova, kad smo se spremali za polazak u Milosevo, kad naidjose tamburasi...
U nedelju sam se jedva probudio oko 3 popodne. Tesko je bilo i nama, ali svircima jos teze - znas i sam kakav je Bata, kad "krene". Muzicari su bili nekakva teska kombinacija: stari i mladi - cigani, madjari i srbi - sa i bez zlata u ustima - jednobrazno i nejednobrazno uniformisani..., ali pevali smo sve pesme iz bivse Yuge, od Djerdapa, Djevdjelije, Primorja, Jahorine, Triglava; najvise ipak nase laloske ( becarci, cajke - uglavnom sa "brezobraznim" tekstom... ), a sve to, naravno, u cast praznika. Placali smo ih u dinarima, ali i u devizama, sa celim ili iscepanim novcanicama.
Pocela je zimska sezona, obicno je ispod nule, sa malim sneznim pokrivacem od nekoliko centimetara. Gasa za grejanje zasada ima dovoljno i polako krecu ostali praznici i sveci - kako vidite nije nam lose, a da nam ne bude dosadno i da se ne opustimo - brine se nasa drzava, sa najnovijim "pronalascima", kako da se spase standard stanovnika i sl.
Na kraju primite jedan pozdrav......nazad na datume i naslove...
E, Kumovi...
Obradovala me je Vasa poruka oko 13 casova "od preko velike bare". Nedelja, a rucak banatski jos nije obavljen u mojoj kuci, nestrpljivo cekam poziv, jer bez "frustuka", moje "zrnalo" u stomaku se buni. Jedina nedoumica oko rucka je: dal' ce biti paradajz ili "sa mirodjijom" sos? ( Moj favorit je ovaj drugi ).
Dakle pisem iz firme. Ranije smo nedeljom radili do 12 casova, ali od pocetka rata ( u kom smo naravno pobedili - to mora uvek da se naglasi !!! ), smo produzili do kraja radnog vremena, kao i radnim danom. Kol'ko se secam, pisao sam ti ranije da mi je to nedeljno popodne puno znacilo, jer sam na miru mogao da radim po objektu od software-a, hardware-a, gradjevinskih radova, struje...
Sada vise nemam taj mir, no navikao sam se...
A-ha evo poziva za rucak - nastavicu kasnije ovu poruku - vracam se ubrzo sa punim stomakom...
Vratih se, sad' je puno lakse.
Sto se tice nasih druzenja, presli smo na novu "fazu". Glavna lovna sezona polako prestaje, vreme je uglavnom oblacno i hladno, ali iznad nule. Ta nova faza je - stoni tenis. Kod tvog bate u garazi je bio jedan takav sto tokom leta. Kako je zahladnelo, preseljen je kod jednog naseg druga "paora" - malo da ga opisem. On je iz jedne "gazdacke paorske" porodice od Popovih, sa "spic nametom" - Gedza Vrlo interesantan covek, ugledan gradjanin, vredan i radan - kako se to kaze. Obradjue puno zemlje - sto svoje, sto u "arendu" i ima sve moguce poljoprivredne masine. Vrlo je progresivan za svoju "branzu", pocev od koristenja kucnog kompjutera, preko jakog glisera za Tisu, pa su on i Slobodan letos zajedno kampovali u Mol-u ( preko Tise, sa backe strane ). Sve ti ovo opisujem da bi dosli do prostora gde se igra stoni tenis. Naime, prvo prodjes kod dugacko uredno betonirano dvoriste, sa armadom poslaganih poljoprivrednih masina ( kombajna, taktora velikih i malih...) i pred kraj se ulazi u "stalu". Nekada se po velicini stale mogla zakljuciti ekonomska moc domacina. Obicno je to bilo za dva konja i kravu - sto je bio nekakav minimum. Ovaj prostor je otprilike 10 puta 5 metara. Kako sada nazalost nema konja za rad - sem za "parade" , nas drugar je sve to lepo spremio i sad bih da pokusam da ti opisem taj ambijent. Centralno mesto je naravno sto za stoni tenis - verovatno bi se neki njegov rodjak iz bliske proslosti silno iznenadio, ako ne i naljutio, kad bi video tako nesto neadekvatno u tom namenskom prostoru. Okolo uz zidove su uredno slozene razne stvari: od dzakova, struga za drvo, stare "komode" sa ogledalom, buradi ( ove godine je nazalost i pored obilnog roda grozdja, slast bila mala, pa slabo ima domaceg vina, vec su ljudi ispekli rakiju lozu ), jednog starog velikog stola i jedne stare peci od sivog liva ( preteca, vec ranije, pomenutog Smederevca - koga uzgred sad zovu - Spasoje ). U centralnom delu sa tavanice, do komsije, vise "obesenjaci" ( kobasice, majuske, krvavice...), odmah ispod njih je "kaca" sa kiselim kupusom i malo dalje jedno od buradi sa rakijom, pa malo dalje koja gajba piva itd. Mislim da vec mozes "videti" strateske tacke u ovom prostoru - dva stola - jedan za sport, drugi za slaganje i spremanje stvari za pretakanje, seckanje, nabadanje i sl. i stara pec gde se loze cokanjice i stara "trulava" drva. Oko peci su rasporedjene letnje plasticne stolice, koje su uklonjene sa letnje terase i ovde su nasle svoju zimsku upotrebu ( naravno sa jastucicima), sa korpom ogreva, a na peci je "sepra" sa vinom koje se kuva. Kad udjes u ovaj prostor prvo te "drmne" blestavo svetlo, prijatan topao miris kuvanog vina, cimeta, klincica i ostalih aromaticnih stvari, a tek onda sportska atnosfera i raznorazno komentarisanje. Tvoj Bata vazi ovde za favorita, ali mu se desi i da izgubi po neki put, te onda vec svi znamo napamet sledecu cuvenu recenicu: "Vise nikad necu da pijem i da igram stoni tenis...". Naravno niko to ne uzima citaj po laloski ) "zaozbiljno", niti je on kad "ispunio" pretnju...
Kako tece sportsko vece ? Kao i u svakom sportu, vazno je "sportsko" zagrevanje - krece se sa upotrebom rakije i to iz kafene soljice ( ja sam pivopija, ali jos nisam uspeo da se provucem bez tog rekvizita za zagrevanje, jer tvoj Bata dobro pazi da se neko ne provuce ) i nastavi se tako ili se predje na drugi slican "rekvizit za zagrevanje" - sve zavisi od toga kol'ko je ko "nezagrejan". Kinezi i Japanci su trebali malo vece loptice izmisliti za ovakve igrace, a mozda i rekete, kad se prodje ovakvo zagrevanje. Vece neprimetno prolazi, uz neprekidno drmanje glave vecine prisutnih na levo - desno ili obrnuto, prateci lopticu, uz necije glasno uzvikivanje rezultata, zatim, uzvika "nec..." ili "promena serve...". Parovi se biraju metodom slucajnog izbora, sve zavisi kol'ko je ko zauzet ili zainteresovan, ali ipak svako mora da odigra po nekoliko partija. Recimo, u petak sam ja u jednom kutku kuvao u kotlicu lovacki paprikas od "srnetine i zecetine", pa nisam imao puno vremena za "sigru", ali sam ipak odigrao dve partije. U toku veceri "neaktivni" igraci vise puta obidju onaj drugi "nesportski" sto gde stoje iseckani "obesenjaci", sa parcicima hleba i kiselim kupusom i onako "rucno" se posluzuju: znaci potrebno je nekoliko koraka, uz opreznost da se "putanjom" ne smeta "aktivnim" igracima, i onda nastaje punjenje "prvog organa za varenje", koje se zavrsava ( preko svih hranljivih slojeva ), "rucnim" trpanjem hladnog kiselog kupusa, sa par kapljica rasola po nosu ili bradi i onda brzo nazad do "pecke", uz zvakanje ubacenog sadrzaja i brisanje rasola - najcesce rukavom od trenerke....
Bogami Kumovi, vrlo je naporno, ponekom igracu i pored dobrog zagrevanja i prirodne i stecene kondicije, nestane vazduha, a od toplote peci i "sportskog" zagrevanja, obicno pred kraj prvog seta, vec zavrsimo u majicama. U toku igre, pauza je jedino moguca, kad ta mala, prokleta, neuhvatljiva bela loptica zapadne iza neke stvari do zida, a i tada nastaje problem, jer se obicno u potrazi za njom, treba saginjati, sto u nasim godinama, priznaces, vec nije lako. Najcesce rupe smo vec pokrili novinama, dzakovima, ali uvek se pojavi jos neka nova. Najomiljenije rupe su stare cipele, onda se samo jednom sagnes, ustanes, istreses lopticu i cipelu "odozgore" bacis na beton. Kad se svi izredjaju, onda se sedne kod "pecke", a reket se zameni sa flasom, casom ili soljicom i pocnu raznorazni "divani". Pomenuto vece, moj paprikas, zbog intezivnog bavljenja sportom i neizvesnim rezultatima, nije docekao da bude skroz kuvan, pa se jelo sa malo tvrdjim mesom, ali je sve iz kotlica "potroseno". Moram priznati da i meni pri kraju sportske veceri, prija kuvano vino. Posto smo nepazljivi, kad se pec dobro "razgore", onda "kuvac vina" malo "zadrema" pa i ne primeti da vino intezivno kljuca i da alkohol iz njega prelazi u paru, pa dok se pije ne osamucuje toliko. No bez brige, alkoholne pare, "pogotovu" igraci direktno kroz pluca "apsorbuju" i nista ne "ode u stetu". Au, Kumovi, ja se bas "raspricah" o nasim "sportskim" aktivnostima.
Od novosti u selu: Napustio nas je Otac Mico, nas Paroh beodranski, uz ciju asistenciju sam uspeo da Vas "okumim". Otisao je u Arandjelovac, na novu duznost.
Eto, tol'ko za danas - pozdrav...
PS - Umalo da zaboravim - bio je moj omiljeni sos za rucak...
...nazad na datume i naslove...
Pozdrav iz zaledjene Vojvodine...
Bas tako, oko minus 10 - 15 stepeni je, sa jednim slojem snega od 15-tak centimetara i sa totalno zaledjenim, neociscenim, neposoljenim putevima. Osim toga, citave godine je bilo uzasno mnogo kojekakvih padavina sa neba pa cak i bombica...) te su polja, naselja uglavnom pod vodom. Novo Milosevo je "izaslo" u novine vescu da kuce jednostavno padaju od podzemnih voda. Dosad je palo 11 kuca, a oko 70-tak se "sprema" to da uradi. Uglavnom su to stare kuce od cerpica ( "c" - kao casa - znas li za taj stari gradjevinski materijal i secas li se gde su bile "cerpicare" u selu ) i naboja. Kanali za kisnu kanalizaciju su prepuni vode, sad' leda, tako da jedino klinci uzivaju.
Drago mi je da ste ponovili kumcice sa novim racunarem. Uvek sam govorio da je ulaganje te vrste najbolja investicija u klince. Sto se tice cena, ja imam vise dobavljaca, uglavnom iz Novog Sada; najveci mi je ADA Computers, koja ima sediste u Beogradu i Novom Sadu. Evo cena za prosecnu "ovdasnju" konfuguraciju: ATX kuciste: 65 DM, Maticna ploca MB Pentium II DTK MP@-BXx: 185 DM, Procesor CPU Mendocino 433 MHz PPGA: 175 DM (Pentium III na 400 MHz je 370 DM, a na 450 MHz je 510 DM), VGA - AGP 16 MB Savage 4 GT395 2d/3d: 115 DM, SDRAM 32 MB PC100: 95 DM, Tastatura: 20 DM, Mis 30, Flopy 1,44 3,5" 35 DM, Hard Disk 13.0 GB Quantum udma 66: 280 DM, Monitor 15" Belinea 102010: 285 DM ( od 17" je 460 DM ), CD ROM 48X Sony: 115 DM, FAX/MOD 56K INT Rockv SOFT: 50 DM, SB LIVE 1024 Player: 125 DM, Zvucnici Genius: 125 DM. Od ostalih stvari: TV Kartica sa daljinskim: 185 DM, Radio kartica: 40 DM, CD ROM Pisaci oko 500 DM, a DVD format se kod nas jos nije ustalio, mada se u stampi stalno pominje i cuo sam da su pocele stidljivo da se otvaraju DVD-teke. Matricni stampaci su od 280-870 DM, Ink-jet od 210 - 810 DM, Laserski od 730 - 1430 DM.
Dobro kumovi, kol'ko sam shvatio, ovih dana Vam pocinje mini aktvni odmor, pa Vam pored cestitki za Novu godinu, vek i milenijum, zelim prijatan odmor."Cujemo" se dogodine... pozdrav...
...nazad na datume i naslove...
Dragi Kume...
evo i mene u nedelju ujutro - dobro nije bas ujutro, sad je 10:55, ali, posto sam malo pre ust'o i dos'o na posao moze se tako reci. Posle silnih "svemirskih" gripa, kako nam naucnici tvrde, klinci su najzad i pored produzetka zimskog raspusta krenuli u skolu, ali po "skracenom" principu. Naime prosvetni radnici strajkuju, tako da je cas skracen na 30 minuta. Trecina skola u Srbiji strajkuje, a navodno, ako im se ne isplate zaostale plate ( 1200 din mesecno ( trenutno 20 Din = 1 DM )) i ne poveca osnovica, 13-tog fabruara potpuno obustavljaju rad. Prosle godine su od pocetka rata do septembra imali letnji raspust, sad ime je vec produzen zimski, pa jos ako ponovo pauziraju polovinom februara...
Posle hladnih dana i zestokih elektro-restrikcija, najzad je malo otoplilo, te temperatura bude u toku dana i preko 10 stepeni, dok su noci oko nule. Na svu srecu gasa za grejanje je bilo, ali su restrikcije bile ubitacne; zamisli 3 sata imas struje, pa tri nemas. Kad dodje struje - haos - pali racunare, ukucavaj grcevito sta treba, stampaj, skidaj E-Mail-ove ili probaj novosklopljenu masinu, koja je sklapana pod akumulatorskom neonskom lampom, zene brzo trpaju tone i tone prljavog vesa u masine za pranje rublja, pa jos klececi, ramenom zatvaraju vrata od bubnja, usisavaju sa punom kesicom u usisivacu, jer se ista u mraku ne moze isprazniti, klinci pale televizore, da bi videli kraj nekakve omiljene meksicke sapunice... i onda ponovo nestane struje. Prvo maltene i iz komsiluka cujes psovanje i struji i drzavi i SPS-u i Milosevicu i "Smiri", e onda nastane potraga za svecom, koja se uvek sama sakrije i posle toga nastaje jedno smirivanje, nemoc i gledanje u svecu. Pocinju raznorazni razgovori, pa cak i oni koji ti ne prijaju, ali posto ti niko ne vidi facu, mozes se mrstiti do mile volje, bez posledica. Usled totalne neaktivnosti, klinci su pronasli stare drustvene igrice, tipa ne ljuti se covece i sl. te onda pod svecama nastaje borba za preimucstvo oko kucica. Jos se nisam dao da i mene ukljuce u sve to, ali sam nekoliko puta dolazio u iskusenje, medjutim kad vidim da kockice cesto padaju ispoda stola i da se treba saginjati, odustajao sam. Taman se zaboravis ili zadremas, a ono bljesne struja !!! Nastaje ponovni haos i neravnopravna trka sa drzavom - bilo kakvi apeli preko medija da se smanji potrosnja, bar za 10 %, kod nas ima 50 %-ni suprotni efakat. Strujne peci su odvrnute "do panja", sva stetla u kuci i oko kuce se pale, a ostali elektoaparati rade pod punom snagom... Sada, kada nema restrikcija, apeli preko medija jos uvek "idu", ali to ovaj narod podseti da jos nesto ukljuci, pa neka kosta kol'ko ce kostati, ali bar malo da se naudi drzavi... Kaze vic - znate li zasto cas ima - cas nema struje - pa zato sto je Tesla neocekivano za nasu vlast "napravio" naizmenicnu struju...
Sa neocekivanom paznjom se ovde prate izbori u Hrvatskoj. U toku je predizborna "sutnja", ali nasi mediji se naravno ne obaziru na to, a ovako po kafanama, se trazi nekava analogija za nas u skoroj buducnosti, pogotovu oko "njihovog" pocetka raspleta...Bok kumovi !!!
...nazad na datume i naslove...
Stize prolece, juce sam po prvi put ove godine, osetio miris letnje kise, u toku kise. Verovatno se secas tog mirisa i nadam se da ga i kod tebe ima. Temperature su iznad nule, intezivno se rade baste, ciste travnjaci i klinci sve cesce beze napolje, onako neobuceni i bez kape, na brzinu, a uvece cujes kasljanje iz decije sobe...
Imam, nazalost, jednu veliku nevolju da ti saopstim, pored toga sto nema hleba, sem u jutarnjim satima, kao i mleka, pa onda odavno vec, ulja, secera, benzina, nafte, sto je naravno manje vazno, jer se, nekako, snalazimo i bez tih deficitarnih artikala, sad u zadnje vreme - NEMA PIIIIVAAA !!!!. Da kume moj, dobro si razumeo, nema PIVA. Naravno da je u Milosevu, moj "ducan" bio poznat po tome, da je uvek dobro snabdeven sa, za mene, tim Bozijim picem i kad niko u selu nije imao nijednu, ne gajbu, nego flasu piva, kod mene se jos uvek moglo kupiti, ali i tome je dosao kraj, sad samo imam dve jadne, same i uplasene gajbe piva ispod mog stola i polako ih "trosim". Razlog je prost - vec dugo, nabavna cena piva je od 3.20 do 3.40 dinara, a u prodaji po prodavnicama je od 3.50 do 3.80 dinara i pored svih poskupljenja ulaznih resursa, proizvodjaci piva su jos jesenas trazili poskupljenje, ali naravno, nasa drazava u ime socijanog mira, to "opravdano" nije dozvolila i sad su jadni pivarci nacisto propali i ne mogu dalje. Rezultat se zna - nema piva ( poredjenja radi, litar vina je oko 50 dinara, ali posto se pivo kod nas vodi kao prehrambeni proizvod, nalazi se pod kontrom cena, za razliku od vina, koje se vodi kao alkohol... ). E pa, jebes ti tu drzavu bez piva, da proste i kuma i kumcici, ako budu ovo citali, ali tako je i sad, sta da radi ovaj cisti, verni, odani pivopija kad "istovari" i poslednje pivo ispod stola? Ej, kume, kad me se setis, a ti svaki put, ako mozes i ako su u prilici, popi po jedno lepo pivo u moju cast i zdravlje, a naravno i u cast tvoga Bate, onako sa uzivanjem, bar dok nas ne prodje ova strasna beda i nestasica... Toliko sam sad' samog sebe orazalostio, da sam otvorio jos jedno pivo - znas ono ispod stola, sa dugackim "carsafom" do zemlje, pa samo onako "turim" ruku pod isti i ne gledam, nego "pipam" i kad "uvatim" flasu bez cepa, naprosto se zgrozim i stresem, a kad "uvatim" sa cepom, a meni drago, ali, ne smem da brojim kol'ko kakvih ima, to nikako... Nadam se da ce nas brzo napustiti ova "posast", a ti valjda neces postati alkoholicar zbog nas - sad me je u momentu to zabrinulo - Kume, ipak nemoj preterivati...
Pozdrav i budite svi "nabijeni" pivom, ali bez preterivanja... ...nazad na datume i naslove...
Dragi kume, da ti na brzinu javim, da ne brines, pivu je odobrena nova cena, tako da ga opet "ima", sad kosta 7,20 dinara i marza po prodavnicama moze biti maximalno 10 %. To ti je "novost". od pocetka nedelje.
Pozdrav... ...nazad na datume i naslove...
Dragi kumovi, nedelja popodne je i resih da prekinem nekakvo neprirodno cutanje - davno se nismo "culi", pa cu pokusati ukratko da se i sam podsetim, sta se sve desavalo. Kao prvo, proslavili smo prvo pocetak rata ( u kojem smo naravno pobedili... ), pa onda odma' zatim i Dan kad je na teritoriji Srbije "ukinut" Titov ustav iz 1974, pa je bilo i razlicitih komentara, povodom ova dva drzavna "sveca". Uglavnom, neprincipijelno imamo sve vise i vise "svetaca", pa se setih da se pricalo, kako se u jednoj africkoj republici, u kojoj su se cesto vlasti menjale, stiglo do 146 dana praznovanja u godini, jer se svaka nova vlast, tesko odricala praznika ranijih vlasti, da ne bi nekoga uvredila...
Gasa, cas ima, cas nema; struje vecinom ima; piva ima; benzina ima vrlo malo; secera, ulja, i brasna skoro nikako; papira za novine ( pogotovu opozicione) na kasikice - eto ti blic pregleda kod nas, a ako sam i nesto zaboravio da pomenem, to je sigurno zbog toga sto ga nema.
No i pored svega mi se ( citaj sledece po laloski ) nedamo. Prosle subote sam "okrenuo" jednu ovcu na raznju za jednog mog prijatelja, a ovaj petak cu malo vise opisati, posto je sve bilo u organizaciji tvog malog Bate. Naime, kupio je jedno mlado svince od 70-tak kilograma, pa su doneli vec obradjene dve "pole" od navedenog. Te "polovine" je obradio Ljuba i to za tri stvari: za rostilj, za paprikas i za sac ( podsecam: zadnje slovo je "~", kao cas, cekati, cuti - a radi se o posudi sa oko 40-tak centimetara u precniku, visine oko 15-tak centimatara, sa zemljanim ili metalnim poklopcem, pa se po ubacivanju hrane u njega, sve stavlja u zeravicu...). Dok se to sve spremalo, dogadjale su se razne sportske aktivnosti: fudbal i to koliko je fizicka kondicija kome dozvoljavala; ispijanje viskija, domace rakije od kajsije i piva; maltretiranje sviraca - tamburasa sa zajednickim ili solo pevanjem i ostale druge neobavezne aktivnosti. Bilo je nas 20-tak sa svircima i mogu da ti kazem da su od svinceta ostale samo glava i neistopljeni cvarci, koji su nam kasnije falili, pa smo jos oko 23.00 otisli iz prirode u jednu kafanu sa nasim svircima i tamo narucili jos 90 cevapa. Naravno i pica nam je nestalo, pa smo stvarno i zbog toga morali da promenimo lokaciju. Kuci smo stigli oko 3.00 ujutro i evo jos se oporavljam, a verovatno i ostali. Bilo je svacega, ali je najgore bilo sa izgubljenim kljucevima od kola ili stanova, pa se pretraga za njima desavala "cucecki" ili "lezecki" po mraku i orosenoj travi...
Kao sto vidite, kod nas je standardna "atnosfera" i dogadjanje - ima li cega novoga kod Vas?Pozdrav... ...nazad na datume i naslove...
Dragi kume...
Evo najzad "live" tvoj Bata i ja. Ja cu biti provokator da sto vise "pise" on, naravno uz moje kucanje. Nece bas lako "ici" ovo pisanje, jer paralelno pokusavamo da se nakacimo na internet, naime culi smo da je ubijen Seselj i dvojica direktora, opet na Novosadskom sajmu, ali je to ulica "napravila" informaciju, pa sad od nas dvojice ocekuju da posle provere sa "velike" mreze, damo zvanicnu informaciju u Novom Milosevu. Ovo ti pisemo posle zadnjeg ubistva Perosevica, tako da smo u tom trendu.
Vrlo je toplo za ovo doba godine, temperature su preko 30 stepeni, a opet na internetu "kazu" da ce sutra popodne poceti padavine, te da ce u subotu maximalna temperatura biti oko 20 stepeni. Dotle, tvoj Bata i ja, ladimo sa's pivom ovu neocekivanu toplotu. Vec mi je napomenuo da pisem u njegovo ime, ali ja to necu, mogu samo da pristanem da "kuckam", kao sto sam ti i obecao. Nije jos razbio tremu, rekao bih, ali evo prvih reci:
"Cao burazeru, vidim da ste dobro. Posto smo nas dvojica neprestano u kontaktu i uvek me informise o svemu, ispada da se i Ti i ja dopisujemo."
Ovo je prva recenica, pa smo je zalili sa po jednim gutljajem i nastavljamo dalje:
"Drago mi je da ste se uspesno "skrasili", te da osim Kanade, obilazite i druge drzave, kao sto smo mi nekada radili."
Najzad smo se nakacili i nista od ubistva Seselja, a moj ujak je obecao da ce jedno jagnje "okrenuti" za dacu, jer ne mozes tako coveka ispratiti, pa umesto vrucih pogacica, da se nesto posluzi, al' nista. Bio je manji sukob ispred skupstine Beograda, sa telohraniteljima razlicitih politickih orijentacija i vidis do Miloseva, kakav glas stigne. Pozdravio te je moj ujak i rece da smo mi mladi revolucionari, ali da nismo kao oni u Angoli, Severnoj Koreji i ...
Bata ti se osetio malo zapostavljenim, zbog moje upadice i pozdrava mog ujaka , te cemo prvo napiti, pa onda'k nastavljamo s' daljim sadrzajem. Slobodan:
"Za Prvi maj smo isli u Knjazevac kod Joce i vidim da i oni slabo baratuju sa internetom, a od Dragana sam cuo da te samo neki put "drmne" njegov sin Kosta. Nemoj zameriti, ali Joca i ja smo od "starog kova" i mnogo nam je lakse kad pricamo telefonom u zivo, pa kol'ko kosta, nek kosta. Dragan je mene i Jocu nacisto udavio da ti pisemo, al' sam ja licno, samo jedno pismo napisao i to ljubavno, rukopisno, a nikako preko tastature, a slicnog rezona je i on. Vrlo je nezgodna ta vremenska razlika za nas "lalose", pa kad i resim da te cujem, za tebe je to il' rano, il' kasno, nikad da ukapiram. Inace, kod druzenja raznih, porodicnih i ostalih ( posto Vas ovde, uglavnom svi poznaju ), cesto Vas pominjemo. Tvoj Stric Mita je detaljno pregledao ranije istampane slike ( dobice i ove najnovije ), ali vec posle prvih mu je drago da se nastaljvlja uspesna "loza" nase familije, koja je u stanju da radi 24 sata dnevno, al' kad je letovanje i za svoju dusu, da se i potrosi kol'ko god treba. Kol'ko sam video, uskoro ces dobiti jedno pismo od njega, klasicno, "udebljano" i to starom dobrom postom i u vidu hartije. Za prvo "pismeno" javljanje ovoliko, cujemo se telefonom, no u svakom slucaju, primite puno pozdrava iz Miloseva."
Pa, evo, uspeo sam i drago mi je da se Vas dvojica "cujete" u zivo. Bio sam posrednik samo sto se tice kucanja. Neces nas "zadesiti", kao prosli put kad si hteo da nas na "gromilu uhvatis", kad je tu bio Joca, posto imamo nekih planova, a kakvih, necemo o tome. Jedan vic o Lali: " Zena misli da sam kod svalerke, svalerka misli da sam kod zene, a ja spavam u vinogradu...". Sta kazes kume na ovu vecitu filozofiju iz ovih krajeva. Naravno, ne mora biti uvek vinograd...
Molio bih te da tekst od zadnje poruke ponovis, jer sam negde oko sredine pisma u dva reda dobio beskonacno "X" i prekinut je tekst i smisao a vidim da si nesto bitno pisao. Pretpostavljam da je rec bila o ceni letovanja i o ladji od "200-to konjica". Taman sam mislio da ce Slobodan "videti" nesto o njoj, kad ono eto greska.
Evo, Kume za danas toliko - zajednicki pozdav... ...nazad na datume i naslove...Dragi kume...
Moram priznati da me nije odavno, ovako kao ovo tvoje zadnje pismo "zzacnulo" sa jednom ponudom o "aranzmanu" na "novom" kontinentu.
Kume, kume, kume...
Pisao sam ti jednom; da se divim jedom radu, redu, disciplini u tvojoj novoj domovini, na onome sto ste ti i Kuma stvorili za relativno kratko vreme...
Ali ja nisam tako snazan kao Vi. Ne mogu da zamislim, kako je pala Vasa odluka da krenete preko Atlantika; za ruckom, u toku nekakve svadje, u nekakvom razgovu sa prijateljima, u krevetu...
Setio sam se jedne karikature o Banacaninu, koji ccucci ispred njive kukuruza, a umesto djonova na opancima mu je duboko uraslo korenje u zemlji...
Imao sam ranije ponude profesionalne programerske za Australiju i odbio sam...
Verovatno sam jos tada pogresio. Nemoj da me pogresno razumes, ne plasim se programerske konkurencije ili snalazenja u novoj sredini, voleo bi' da se suceljim sa svima - '84 bese Olimpijada u Americi - zadnji dan je bio maraton kroz LA - gledajuci ga, rekoh ocu ( koji je u novembru te godine preminuo...): "Pogledaj taj grad, kako je lep..." - rece:" Da, ali tamo je ostra konkurencija..."
Na moju primedbu, da se ne plasim konkurencije i da je cak smatram i pozeljnom, on odgovori:
"Da, to je dobro, ja znam, da su neki nasi samo imali cilj, da poste Lenjinov grob, pa kad tamo i odu, onda' placu, da bi i drugi videli..."
Sa druge strane - naravno da je ovde tesko. Kad si posten, onda' nisi u SPS, JUL, Radikal - to je nemoguce. Pretpostavljam i nadam se, da ste zaboravili sta znaci svakodnevna utucenost, apatija, nemoc, losa opozicija, nemastina, prazni rafovi, za gradove guzva u autobusima...
U selu se to daleko lakse podnosi, svi smo trbusasti, bezbrizni, sa punim zamrzivacima i "nabijeni" pivom. Svi se nadamo svakim jutrom boljem - svi ocekujemo da nam se vratite, ako ne kompletno sa decom, onda' bar u penzionerske dane, kako si to lepo rek'o. Neko mora i ostati da se "jebava" sa ovim kurvama socijalistickim - pa i kada oni "padnu" i njima cemo oprostiti - bili su u zabludi, pomalo su zaradili i putovali po svetu u najtezim vremenima, al' sta ces i takvih ima i mora do ih bude.
Eto Kume... ...nazad na datume i naslove...Dragi Kume...
Evo nas opet u predizbornoj trci. Naravno, politike mi je dosta za sva vremena, a pogotovu profesionalne, pa direktno ne ucestvujem u njoj. Kako sam opoziciono opredeljen odavno, neke stvari oko organizovanja na lokalnom nivou mi se nisu dopale, tako da sam indirektno morao da se ukljucim. Kao sto znas, izbori na lokalnom nivou su cista matematika i osnovni aksiom je da se mora "ici" sa jedinstvenom listom opozicije; e sad dodje ono cuveno: 'Ne daj Boze, da se srbi sloze...'.
Prvo, pogotovu u selu, biraci glasaju za ugledne lokalne licnosti, a cista povoljnost moze biti da je kandidat clan neke partije, koja je draga glasacu. Medjutim, svaka budala misli da modje da prodje, ako je potpisan iza neke stranke, pa mora samim tim da bude omiljen. Kandidatura opozicije nije nagrada za medjuizborni rad u toku cetiri godine, vec osvojena vlast, pa rad u savetima mesnih zajednica, opstine...
E, to niko ne moze da sv'ati - mora se 'ici' sa jedinstvenom listom i sa najjacim kandidatima, da bi se osvojila vlast. Posle tog prvog pomirenja, dolaze na red razliciti interesi stranaka na globalnom nivou; mora biti kandidovano sto vise ljudi iz nase stranke, nedajte drugima; kako ste tako mlaki, pa ste pustili druge da Vam uzmu kandidatska mesta...
Nije problem samo kod opozicije takav, recimo kod nas u selu je i SPS dobio naredjenje da polovina kandidata mora biti iz JUL-a, a kod nas se za clanove JUL-a, kaze da su svi: 'od zla oca i gore matere...', tako da i oni imaju silnih problema, kako u lokalu, tako i 'gore' ( cujem da je i 'raniji' predsednik SRJ - Zoran Lili} dao ostavku, jer se protivio da se na listi nadje bez ikakvog osnova 40 % JUL-ovaca...).
Sto se tice predsednickih izbora, veliki sam optimista da ce Kostunica pobediti. Licno ga poznajem i moram priznati da bas i nisam odusevljen njime, kao covekom ili liderom, ali nije on, kao takav, uopste bitan - bitna je jedna ideja i sire raspolozenje koju on nosi. Ono sto me je najvise ohrabrilo, to su dobro poseceni mitinzi u centralnoj Srbiji, gde je dosada, SPO bio neprikosnoven. Vuk i njegova stranka 'idu' u (ne)zasluzenu penziju, iliti istoriju...
Pozdrav... ...nazad na datume i naslove...Dragi Kume, predizborne aktivnosti su u punom jeku, pa da ti napisem koju o tome, a pre predizbornog cutanja. Sve analize pokazuju da pobedjujemo i ostalo je jos samo pitanje - kol'ko ce SPS-JUL uspeti da ukrade glasova t.j. dal' ce im to biti dovoljno. Uf - tesko mi je bilo da ovo odjednom optimisticki napisem, al' evo uspeo sam. Po svim analizama, treba im preko 900.000 ukradenih glasova, sto je jako mnogo da se sakrije. Najzad su svima da prostis - DOKURCALI. Mada rezim izuzetno prljavo i ostro nastupa, kod naroda to dobija kontra efekte. Postoji jedna velika doza straha kod ljudi, sta ce se uvece 24-og desiti i napetost i pritisak je neverovatan. Na srecu nisi ovde, da dozivis ono sto rade rezimski mediji, maltene otvoreno prete vojskom i policijom, ako se ne glasa za njihovog "velikog" vodju. Pritom svi, bez obzira na silna ispitivanja javnog mnjenja, uopste ne dovode u pitanje pobedu jos u prvom krugu i to sa veoma znacajnom razlikom. Veliki vodja nije racunao na ujedinjenje opozicije, koja je sad ociscena od kukolja - kumova Seselja i Vuka, a prizeljkivao je deljenje glasova i potvrdu sebe samog na izborima, a koji su trebali jos vise da ga ucvrste. Ostalo je jos samo da se mirno povuce ili da krene sa oruzjem po narodu, ali ni to ne moze dugo trajati...
Imao ovde "vrucu" jesen, ne samo zbog predizbornih aktivnosti, nego i zbog temperature. Ovde analize pokazuju da je ovo najtoplija godina u zadnjih 114 godina, sa najvise "nekisnih" dana. Poljoprivreda je totalno unistena i kad se uzmu sve racunice i ove godine ce paori imati veca ulaganja u proizvodnju, nego zaradu. Jako mi ih je zao, da vidis samo red ispred benzinske pumpe. Red je sa prikolicama "formiran" jos pre dve nedelje, pa su se ljudi organizovali i spremili dnevno-nocna dezurstva da cuvaju prikolice i praznu burad i naravno, ako stigne nafta da jave ostalima da dodju po dugo ocekivano crno-zlato, ne bi li uspeli sa "skidanjem" ono malo letine sto je ostalo u ataru. U toku noci je najzad stigla nafta, ali i naredjenje da se jedino u traktorske rezervoare moze sipati nafta. Formiran red sa prikolicama i dalje tuzno stoji po strani, a na glavnom putu i po okolnim ulicama su se stvorili redovi sa "armadom" traktora. Kako ko dobije tridesetak litara "po rezervoaru", odmah "ide" na kraj redova i "sisa" nekakvo prljavo crevo zabodeno u taj isti rezervoar i prazni sadrzaj u jos prljaviji kanister i "Jovo nanovo". Umesto da ljudi rade svoj posao u najzescoj poljoprivrednoj sezoni - cekaju u redovima za energiju, "sisaju" creva i razne brlje od jeftine rakije. Jedna od dobrih strana opozicione turneje je i sto se u svim posecenim gradovima, u vreme njihove posete pojave redovi za ulje, secer... Jos jedna bruka - pre mesec dana su podeljeni bonovi za decu, kao deciji dodaci po raznim osnovama. Medjutim za te bonove se apsolutno nista ne moze kupiti, vec se eventualno moze izmiriti porez. Teska sirotinja luta od prodavnice do prodavnice ne bi li nesto kupili od osnovnih stvari, al' nista. Danas citam u novinama, da se bonovi mogu "unovciti" kod ulicnih dilera deviza, al' sa kursom od 50 % - das 10.000 - dobijes 5.000 dinara, no cesto nema dinara na "lageru", pa se mora biti uporan. I nama je od Marije ( trece dete) ostalo oko 2.000 dinara, a za ostalo smo "namirili" zaostali porez na zemlju i imovinu, dok se porez od firmi ne moze namiriti sa njima. Jedino su penzioneri dobili nesto "cvrste" valute pre jedno dve nedelje i jos ce u petak u "predizbornoj" tisini dobiti jos jedno parce zaostale julske penzije sa povisicom od 8,26 %. Najzad je i moj komsija Djoka - zakleti milosevicevac - video da nesto tu nije u redu. Zivi sam i dosada je govorio - jebe mi se ko je na vlasti, samo da ja dobijem moju penziju - no pre neki dan me poseti i pokaza mi racunicu u paru: hrana, lekovi, struja, voda... i vec posustaje - a gde je grejanje, obuca, odeca, duvan,kafa, rakija - sta cu ja? Svakodnevno ispred mog ducana, "sedi" gomila zdera koji onako na ulici piju pivo i raspravljaju "politicki", a posto znaju da sam ja "opozicionar", nekako se osile i zustro raspravljaju. Primecujem u zadnje vreme ljude, koje sam znao kao rezimce, da su promenuli misljenje...
Imao sam i jedan "desperat" ( stari laloski izraz - nemackog porekla ) - pukla mi je radilica na Yuga 45, pa sam radio maltene generalnu opravku i sve to za 300 DM - kazi mi kume dal' se za te pare moze uraditi ikakva generalna opravka, kod Vas- Ha? Eto - vidis li prednost zivljenja ovde - da ne ispadne da samo ogovaram ovdasnje prilike i neprilike.
Hteo sam sa ovim da zavrsim, ali mi je upravo stigla Jasmina iz Novog Beceja - krenula je na brzinu u nabavku robe, ali se zadesila u redu za jeftini "predizborni i samo u tom dobu" benzin, pa je cekala 5 sati za 15-tak litara benzina po 20.50 dinara, inace na "crnom" trzistu je oko 35 dinara. Bas dobra transakcija i isplatilo se cekanje - usteda je velika...
U Eto kume, nadam se da cu sledece pismo pisati iz Demokratske Srbije i Autonomaske Vojvodine, ako se u medjuvremenu nesto nepredvidjeno ne desi. To me sad podseti na skupljanje potpisa za odbornike za nasu Skupstinu opstine. Vecina SPS-ovaca je imala problema sa skupljanjem istih, jer ih je narod obicno terao iz "avlije", pa bogami i uz po koju psovku i sad su se nasi opozicionari nadali da ce lako dobiti tih neophodnih 30 potpisa za kandidaturu, medjutim, svi ih prvo pitaju, dal' su autonomasi? Na odgovor da jesu, al' da su u okviru DOS-a - svi ih pitaju: "Ko ti je taj - necu za njega, 'ocu da potpisem i glasam samo za Autonomase!" Zato i rekoh iz Autonomaske, a ne Autonomije Vojvodine. Moj kume, kazu ti isti paori: "zamisli kad nam se posle "jogurt revolucije" krajem osamdesetih, vrati nasa 'kesa' natrag - ha - 'di ce nam biti kraj - mogu da se jebu srbijanci..." Rezim takve ( a koji su sada vecina u Vojvodini ) zovu novim izrazom - NeoAutonomasi, uporedjujuci ih sa neofasistima itd. Zamisli naseg postenog Her-Paora, kako su se oni zvali u austrougarsko doba, uporedjenog sa tim izrazima, pa onda' jos i "strani placenik", "petokolonas", "domaci izdajnik", "produzena ruka NATO-a" itd. Desilo se jednom, da se pojavila u udarnim TV-rezimskim "informativnim" emisijama Dr. Mira Markovic i kaze otprilike ovako: "Seljaci ce glasati za nas, jer oni isto tako vole zemlju, kao i JUL... Oni su deset godina hranili ( maltene besplatno - primedba autora ovih redaka - a ne citirane ) gradjane ove zemlje, Republike Srpske Krajine, Republike Srpske i to ne bilo kakvom hranom, nego kvalitetnom, od koje se ne dobija ni rak, ni alergija, ni ludilo..." Nekoliko dana posle toga se na ulicama uporno, usput onako, culo nesto u smislu: "...majku kurvanjsku..." i sl.
Kao rezervni staresina, dobio sam poziv da sutra u podne prisustvujem skupu rezervnih vojnih oficira, povodom "urucivanja priznanja i koktela...". Naravno da bi nasao, bilo kakav razlog, da ne odem na taj skup, kao i na sve ostale u zadnje vreme, ali sam od predsednika udruzenja licno "dobio" i telefonski poziv "da obavezno dodjem", jer treba da primim priznanje. Ko li se to mene setio i zasto? Jedno je sigurno, ako je to nekakav predizborni skup, organizator se nece dobro provesti sa moje strane...
E tako vidis kume, mozda se necemo vise cuti iz ovakvog okruzenja...
...nazad na datume i naslove...
Dragi kume...
Nedelja - 19:55; Pocinje "totalna gradjanska neposlusnost" t.j. generalni strajk u Srbiji - srednjoskolci su prvi krenuli i odrzali lekciju starijima - prikljucuju im se sindikati prosvete, novinara, firmi privatnih i drustvenih..., blokiraju se putevi - saobracajna policija ne reaguje - opsti haos se sprema za sutra ujutro... - deluje ohrabrujuce - detaljniji izvestaj malo kasnije... Pozdrav...
...nazad na datume i naslove...
Dragi kume...
Kume molim te prati sledece http://vesti.freeb92.net/hrono.phtml gde na svakih desetak minuta imas hronolske vesti. Opsti je haos, nadam se skorom kraju bez nasilja i krvi... Pozdrav...
...nazad na datume i naslove...
Dragi kume...
Verovatno si vec saznao o dogadjajima kod nas. Na svu srecu izbegnut je rumunski scenario i pravo da ti kazem sretan sam sto je to izbegnuto, jer bi verovatno to bila jedna mrlja u nasoj istoriji. Diktatura je pala i to tako silovito, kakva je i ona sama bila, samo u jednom kratkom i efektnom roku. Bilo je vesti maltene iz minuta u minut, pa kad i uzmes u obzir nestasice struje, koje su i inace u teskoj medijskoj blokadi, sprecavale protok informacija, dok se desavala istorija. Ne mogu da nadjem reci kako se to sve odvijalo, ali evo pokusacu da ti opisem dogadjanja kod nas. Na srecu, nasa kablovska televizija je od ranije reemitovala TV Crna Gora, koja je bila u funkciji opozicije u Srbiji.
E Kume, ponovo te pozdravljam - naime juce popodne sam poceo sa pisanjem i oko 16:20 je nestala struja zbog restrikcija. Znas da su najveci strajk poceli i uspesno vodili rudari u kolubarskim rudnicima, pa kako oni i dalje strajkuju zbog dodatnih zahteva, restrikcije i dalje traju. Vojvodina je danas izuzeta od toga, zbog drugog kruga izbora za Pokrajinsku skupstinu, pa se nadam da nas nece prekinuti. Naravno, pokusacu da nastavim ono sto sam zapoceo...
Ministar informisanja je zabranio reemitovanje programa stranih televizija i TV Crne Gore. U vreme predizborne tisine i nasa kablovska je prekinula emitovanje, ali je od nedelje posle izbora odmah pocela sa redovnim programima. (U ovom momentu sa PC-radija, slusam Kostunicu na radio B2-92...) Dakle sem interneta, i "NATO" radio stanice, koja je emitovala vesti BBC-ja, Radio Slobodne Evrope, Doiche Wele-a i sl., (predajnik sa Majevice - BiH ) nista drugo od informacija nije bilo sem teske artiljerije i bljuvanja sa rezimskih medija. Slobodna stampa je tesko stizala do citaca, jer odavno nisu imali hartije za stampu, a po osnovu Zakona o informisanju, svi su kaznjeni u milionskim iznosima, po raznom osnovu. Dakle u takvim okolnostima su se odrzavali izbori. Tog nedeljnog popodneva sam videci, kako narod masovno izlazi na izbore, prvi put shvatio da je i narodu najzad nacisto dopizdilo sve to i da je resio da glasanjem nesto promeni, a posebno me je ohrabrilo sto mladi masovno izlaze. Maltene sam non-stop bio na internetu i "osvezavao" stranice. Kad sam video prve razultate, mada nista nisu veliko nagovestavali, skocio sam sa stolice, a vest je bila otprilike ovakva - u selu kod Valjeva, ( ne znam koje ), izbori su bili zatvoreni jos u 15 casova, jer su svi glasaci izasli na izbore i od 59 izaslih, 52-je je glasalo za Kostunicu, 3-je za Tomislava Nikolica ( Radikal - Seselj ) i jedan za milosevica... I druga slicna vest je bila takva. Kod mene u ducanu je bio mini stab i za lokalne izbore i slivale su se informacije o pobedi DOS-ovih odbornika u lokalu i o broju glasova za izbor predsednika - Kostunica je ubedljivo vodio !!! Prva zvanicna informacija je me na trenutak zabrinula, jer je Sainovic ( SPS - stab ), objavljivao rezultate glasanja sa Kosova iz nekog sela Svinjari, ( tamo su izbori bili zavrseni u 16 casova - zbog bezbednosti ), gde je milosevic ubedljivo vodio, a i stab DOS-a je zvanicno objavio da je Kostunica na Kosovu izgubio, ali nedge posle 23:00, izvestaji iz SPS-a i JUL-a su se proredili i nisu bili tako veselih faca, dok su stabovi DOS, SPO, SRS i ostalih nevladinih organizacija objavljivali rezultate, pa cak i sa izjavama poput "izbornog zemljotresa" u korist Kostunice. Tad se vec na osnovu proracunatih rezultata moglo videti da Kostunica prolazi u prvom krugu. Ne moze se opisati taj, kako da kazem, osecaj, dogadjaj, saznanje... U cetiri ujutro je moj mini stab zavrsio sa radom - imao sam kontakte sa birackim mestima obicnim i mobilnim telefonima, sa rezimcima i opozicijom i bio sam zadovoljan. Zaboravih da ti kazem da je pre izbora bio pravi rat sa plakatima i grafitima. Narodni pokret Otpor sa simbolom-pesnicom je bio totalna enigma i nepoznanica za vladajucu koaliciju i bez vodja i hijerarhije, jednostavno nisu mogli nikog znacajnog da "scepaju, ucenjuju ili zatvaraju...". Slogan - Gotov je - je bio neunistiv, nikog nije vredjao, a tacno se znalo na koga se odnosi. Propagandni materijali su stizali od svuda i delili su se svuda - i u mom ducanu, pa je i narod dolazio kod mene po jos i jos i jos... Nije bilo bitno da li je to Srbin ili Madjar, deca ili odrasli, a najgore po diktatora je sto se na svim njegovim plakatima, jednostavno lepila nalepnica - Gotov je - bez cepanja. Socijalisti su morali sami da cepaju ili prelepljuju sopstvene plakate, a ako je i falilo nalepnica, plakat sa njegovim likom nije stajao duze od nekoliko sati ceo. Klinci iz okoline su me obavestavali gde ima "nezgotovljenih" plakata i sami su ih cepali ili "zgotovljavali". Svi su napijali rakiju "Gotovusu", tako da je taj slogan rusio sve pred sobom. Na izlogu mog ducana su bile te nalepnice, stampani izvestaji sa interneta, karikature bracnog para, i odmah u ponedeljak pored starog - Gotov je - novi slogan - Uspelo je - a umesto slova "o" je bila pesnica - simbol otpora. Tih dana se narod oslobadjao straha, a pocela je i postizborna kradja glasova... Iz Rumunije je poceo sa emitovanjem predajnik "okrenut" prema nama, koji je poceo sa emitovanjem TV-ANEM-a i reemitovanjem radija B2-92 i to je nasa kablovska "pustila". Ko nije imao prikljucak na kablovski sistem, okretao je antenu ka Rumuniji i svi smo pratili vesti i dogadjaje iz Beograda i provincije, obicno u Real-Stream-u iz Rumunije.
Ponovo sam prekinuo pisanje u "nedeljno popodne", u medjuvremenu danas ( ponedeljak ) me je zatekla tvoja poruka sa cestitkom - zahvaljujem i kao sto vidis, nisam te zaboravio zbog slavlja i vec dva dana pokusavam da ti opisem situaciju ovde, ali ne'jde. Imao sam posetu razlicitih struja na lokalnom politickom nivou. Iako se nisam kandidovao, ipak me sadasnji pobednici pitaju za misljenje, sto mi pricinjava ogroman teret, jer sam izasao iz tih krugova, a svi ovi teski razgovori me podsecaju na ono vreme. Evo i sad ocekujem jednu delegaciju iz Novog Beceja, pa cu mozda opet prekinuti "tok misli", no svakako cu se truditi da danas, najzad zavrsim prezentovanje mog vidjenja ovih dogadjanja...
Do tog cetvrtka, nista se nije promenilo sa rezimskim medijima, ali u lokalu su pocela prva popustanja. Nas lokalni radio Novi Becej, ciji je osnivac bila moja malenkost, je poceo sa reemitovanjem Radija B2-92, ali i svih informativnih emisija zvanicnog radio Beograda. U toku nedelje su poceli strajkovi, kod nas pocev od srednjoskolaca , gde je i moja Tina ucestvovala. Bilo je lepo videti kako nas uce pameti - u povorci koja je setala Novim Becejom, su se vijorile zastave Otpora, odeca im je bila oblepljena nalepnicama Otpor - Novi Becej, a red se povecavao, tako sto su se prikljucivali gradjani, no oni koji nisu iz straha to cinili su aplauzima, po kojom suzom i bodrenjem pozdravljali kolonu. Mada je bila "sitna" kisica, kolona se povecavala, da bi svoje putesestvije zavrsila na ulazu u grad, gde su nasi paori blokirali put svojim traktorima i ostalim vozilima. Blokade su pocele i Milosevu, a za druge gradove, pogotovu u centralnoj Srbiji i da ti ne govorim. Najzad se i desio taj dan. Dugo nisam imao informaciju o organizovanju gradjana, pogotovu sto je Beograd iznenadjujuce lose reagovao na sve pozive. Uvek sam govorio da su Beogradjani cudna biljka - kad ne treba, puno ih se skupi, a kad treba, nigde ih nema. Maltene sem uzeg centra, sve firme su normalno poslovale, a na mitinzima se pojavljivalo tek nekoliko hiljada ljudi, sto je po mom misljenju nedopustivo. Cela Vojvodina ima priblizan broj stanovnika, pa se bolje organizovala. Opet su srednjoskolci i studenti, malo popravili stvar, ali ostalih nigde nije bilo. Iz blize okoline su Kolubarski rudari spasli stvar, ali i doprineli restrikcijama struje, pa smo svi u mraku ostajali bez informacija. Baterija ni za lek; ja sam morao neki stari akumulator da pokrenem, da bi slusao tranzistor, ali su i ometanja signala bila tako jaka, da su cak i neki mediji menjali frekvencije, ne bi li nastavili sa emitovanjem. Negde oko 11 sati, sam cuo da su Cacani razbili sve blokade, ovoga puta policijske i da su na ulazu za Beograd, tako isto i Kragujevcani i najzad cujem da se od Nisa krece jedna formirana kolona od 30-tak kilometara duzine. Znao sam da ce se nesto desiti - strahovao sam od krvoprolica, ali me je ohrabrilo da sem u nekoliko slucajeva, policija popusta i pruza blag otpor. Kod nas su bila narucena 4-iri autobusa, ali je dobijen samo jedan i nije bilo blokade od strane policije. Ponovo nestanak struje, ponovo tranzistor, telefoni obicni i mobilni i desavala se istorija - gori Skupstina, gori RTS... Narod ne veruje, ali i slavi... Svi su se organizovali oko proslave po mestima - nalazilo se ozvucenje, reflektori, poslednje zalihe nalepnica i propagandnog materijala, po koji bubanj i stara truba. Dugo cekana pobeda je tu. Ja opet po mraku primam jednu delegaciju lokalnih politicara. Sa jednim uhom slusam tranzistor, sa drugim slusam kako se rasravljaju. Zvoni telefon stizu cestitke iz cele Jugoslavije - uzvracam. Oko 20:00, odlazi "delegacija", stize struja i grcevito skidam vesti sa interneta, slusam PC-radio i trazim TV stanice. Vecina TV programa je samo imalo na ekranu obavestenje u smislu: "S obzirm na akuelna dogadjanja, prekidamo program...". Sve rezimske TV stanice su samo imale "sneg" na ekranu, i onda se odjednom kao feniks pojavio tekst: "Ovo je oslobodjena Nova RTS, molimo strpljenja za nastavak programa...". TV Novi Sad je vratila stari logo znak, koji sam zadnji put video jos pre desetak godina, sa tekstom: "Televizija Novi Sad je ponovo vracena gradjanima Vojvodine i Jugoslavije...".
Evo i ova delegacija mi je otisla. Imali su zahtev da pomognem oko organizovanja lokalne skupstine i da stupim u vezu sa DS-om i Djindjicem...
U jednom momentu, pojavila se slika iz studija sa plavom pozadinom iz, jednim uplasenim voditeljem u sredini i stolom ispred njega. Prve reci nisam zapamtio, cuo sam samo da je iz nekakve kulturne redakcije i da se program emituje sa rezervnog studija iz Kosutnjaka, te da se pokusava sa pokretanjem programa i najavio je G-dina Covica. Niko nije slusao sta se govorilo tu, a imao sam utisak da se iz celog sela cula galama i odusevljenje. Pocela su prva emitovanja nemontiranih materijala, poziva gradjana... Sve je bilo haoticno. Pojavili su se prvi malo-veliki junaci; vidim da si za Dzoa sa buldozerom vec informisan, ali ih je bilo stvarno mnogo... Posle prvog soka, pocelo je otreznjenje - sta je sa Milosevicem, iliti Gedom, kako ga je Balasevic nazvao. Nastao je novi slogan: "Drz'te Gedu". Njega te noci nije bilo, bilo je samo govorkanja da je odleteo sa ekipom sa tri Antonova u nepoznatom pravcu...
Dalja dogadjanja znas, ali eto, pokusao sam da ti opisem dogadjanja iz ovog ugla. Svi i niko, su ucestvovali u svemu ovome. Svaki sat se nesto desavalo posle toga i intezitet pracenja informacija se nije smirivao. Celnici DOS-a su dobro koordinirano radili i nisu se razlikovali u izjavama, a uz to su hladili glave i smirivali situaciju, uz dozu opreza da "grogi" protivnik jos nesto moze preduzeti. Sinoc se preko TV Novog Sada, organizovao direktan prenos sa Trga, zbog doceka razultata sa Pokrajinskih izbora, gde je opet DOS odneo maltene stopostotnu pobedu. Novosadjani su lepo docekali pobedu, a najimpresivnija je bila glumica Mira Banjac, recitujuci pesmu Mike Antica o Vojvodini:"... jao, a cetiri vere, a peta ciganska...". Naravno, bili su i drugi gosti i glumci, tamburasi, rokeri, a sve je zavrseno vatrometom. Pojavio se i novi grafit na ulicama: "Zurim kuci da gledam RTS". Toliko srece odjednom niko nije mogao zamisliti, na ovo malo prostora, do pre nekoliko dana...
Pisao si mi jednom da sad narodu, ne treba obecavati med i mleko i interesantno je koliko to narod shvata. To ni celnici DOS-a ne obecavaju - ne u Cercilovom stilu, da nam nude krv, znoj..., ili ne daj Boze kao onaj Cnogorac, ne znam mu ni imena vise: "... korijenje...", nego da postoji jedna objektivna realnost da se za dogledno razumno vreme moze ocekivati bolje vreme. Prvi dobar povod za to je subotnja isplata penzija sa potpuno novim novcanicama i mada je marka vec bila na nivou od 40 do 44 dinara, pocela je sa vrtoglavim padom. Ulicni dileri su se prosto utrkivali ko ce je pre prodati. Zamisli pala je za nekoliko desetina sati ispod 20 dinara!!! Prvi komentari su bili, ne da ova nova vlast dobro radi, nego da sad tek shvataju kol'ko nas je ona stara krala. Cene su jos ostale na starom nivou, a krizni stab je jedino prestao sa emitovanjem kredita iz primarne emisije i prodaju deviza po kursu od 6 dinara "privilegovanima", sto ce verovatno psiholoski delovati i na obaranje cena u maloprodaji. Odjednom za kolicinu dinara koju neko ima, to vise nije recimo 40, nego 80 DM. Sad i Crnoj Gori to smeta, a oni su ozvanicili 42 dinara za marku. Cekamo skidanje sankcija, pad Republicke vlade, proglasenje Savezne "ekspertske", a ne politicke vlade itd...
Jednom recju, Kume, desio se narod, mozda je i kasno za necije sudbine, kao tvoje porodice, ali evo, mi koji smo ovde, cemo se truditi u pokusaju da Vam obezbedimo barem nesmetane posete, a ako dozvolis i biznise, pa i mozda i neku "kucicu" u nasoj Vojvodini, makar za penzionerske dane i druzenje. Rece neko od mojih prijatelja: "E, bogami, sad cemo morati i da radimo...". Iskren da budem, jedva sam cekao tako nesto, mada sam radio, ali nikakve efekte od toga nisam imao...
Svima Vam saljem jedan optimisticki slobodan pozdrav iz Yuge...
...nazad na datume i naslove...
Dragi kume...
... evo, pisem ti u subotu uvece. Ostao sam sam u svojoj firmi, sad je 21:45 i dok nastaju ovi redovi, u pozadini slusam nekoliko "stvari" u vidu MP3 sa hard-diska. Jednostavno sam sretan sto stvari "idu" kako sam zamislio u bilo kom pogledu - globalnom ili lokalnom. Blizi povod je da je "stigao" gas za grejanje i da je posle zestokoh restrikcija ( bilo je dana kada smo u toku 24 sata, svega 4-iri sata imali struje), a sada, konacno u toku dana imamo svega 4-iri sata restrikcija struje. Zamisli Kume, kol'ko nama ovde treba malo pa da budemo zadovoljni. Naravno da to nije jedini razlog, ali evo prvi put, posle jedno tri meseca, u mojoj kancelariji se desava, otprlike 120 db ciste buke. Repertoar je sledeci: Queen - Forevar ( klavirska instrumentalna verzija - iz filma Gorstak); Armageddon - I Dont'Want To Miss A Thing - Aerosmit; Hello ( Turn Your Radio On ) Shekspir's sisters; Jesica Simpson - I Wana Love You Forevar...
U vreme restrikcija sam, pod svecama, resio gomilu ukrstenih reci ( za koje smatram da su povremeno - ali samo povremeno - dobre za "skidanje paucine iz mozga") i vec su mi dosadile, ali su mi pomogle da se podsetim puno pojmova, koji su mi izmakli iz svakodnevnice...Cao Kume....
...nazad na datume i naslove...
Dragi kume...
Izvinjavam se na "neaktivnosti" sto se tice pisanja. Malo je "krenulo" ovde sto se tice biznisa. Dok sam sest meseci, pre "bager revolucije", jedva koju ponudu za posao poslao, sada ih saljem po nekoliko dnevno i mada je mali procenat pozitivno odgovorenih, ipak sam zadovoljan.
Marka (DM) se konacno ustalila na 30 Din., dok je ziralni kurs 33.00 Din. Momci iz G-17 plus su uradili nekoliko dobrih stvari sto se tice finansijskih tokova, ali se gro, u stvari ocekuje, posle republickih izbora, na kome i dalje ujedinjeni DOS, ima velike sanse da osvoji total(itar)nu vlast. Benzin je 38 Din. Restrikcije elektricne energije su prestale, no ocekuju se ponovo sa prvim zahladjenjem. Vec sam isprobao nekoliko UPS-ova, a jedan sam ugradio kod Slobodana. On je imao problem sa centralnim grejanjem, pa kad ima gasa, a nema struje, zbog pumpe za vodu se smrzavaom u kuci. Montirao sam mu jedan od 600 W, tako da ima i solidnu dozu rezerve za TV i koju sijalicu. Kostao je 350 DM, a akumulator od 97 A, vec ima sa ladje, tako da je sve "ukomponovao". Vec su mu dva akumulatora "crkla", zbog neupotrebe preko zime.
Ni najstariji sagovornici ne pamte ovako toplu jesen. Zamisli Kume, jos nije bilo mraza - jutarnje temperature su od 3 do 7 stepeni, a dnevne se krecu oko 20 stepeni. Sa druge strane, zemlja je suva i zedna. Hatar je totalno neuzoran, a ko je i pokusao, uglavnom je lomio plugove. Zemlja kao da je pecena i svi cekaju kisu.
Pocela je lovna sezona i nekoliko puta smo uspesno lovili. Sutra pocinje zadnji put proslava Dana Republike, mada su danas popodne poslanici u Saveznoj skupstini, doneli odluku da se vise ne slavi, no kako to vazi tek kad se objavi u Sluzbenom glasniku, ozbiljno se spremamo da proslavimo ovaj poslednji, tako da ce u cetrtak tvoj Bata biti domacin. Imali smo jednu "probu", za Vas Svetac Djurdjic, ali je domacin bio izvesni Djura iz Novog Beceja, koji se slavio imendan. Evo bilansa - nas 20-tak smo oborili jedno svince od 110 Kg, od koga je ostala samo mast i nesto cvaraka, a ostale delove u vidu paprikasa, saca, rostilja i "pleka" smo savladali. "Otislo" je 14 vekni hleba, 4-iri gajbe piva, 2 gajbe vina, 2 gajbe kisele vode, 2 gajbe soka, malo salate i svi pokloni "imendandzije" u vidu alkoholnih pica. Pocelo je sa klanjem zrtve oko 9 ujutro, cak je i oprljen sa slamom, da bi kozura dobila "smek". Kozura je brzo "otisla" i ostalo je samo nesto uzasno tvrde, pa cak je onako i malo virila cekinja iz nje, pa kad pokusas da je progutas, ona ti krajnike malo razdere. Neko rece da je to "Negro-kozura", asocirajuci ne Negro-bombone ( Odzacar grla - Pionir Subotica - secas se ?), no i to su savladali gosti koji su kasnili. Popodne su dosla dva svirca, harmonikas i begesar. Oko 22 smo prvi put promenuli lokal i tamo smo pojeli sve sto je bilo u toj kafani poluzatvorenog tipa iz frizidera. Kako nije bilo muzike, a dotadanji su nam dosadili, otisli smo kod cuvenog Busije, gde su klasicni cigani-tamburasi i tamo smo narucili jos oko 100-nak cevapa. Cela kafana je ucestovala u nasoj zabavi, a cigani su bili fenomenalni...
E, dakle, nesto slicno ce biti i u cetvrtak, a u subotu slavimo "rodjenje jos jednog Ivana". Jednom nasem drugu se najzad u 45-oj rodio sin, te i pored formalne proslave u Hotelu, sada imamo jednu nasu "domacu". Poslacu ti kroz attach pozivnicu za skup i Bodoni cirilicu font, pa ako te ne mrzi, ti ga instalisi, da bi mogao da procitas. Naravno da ces biti obavesten o tim skupovima.
Pozdrav - za sad toliko...
...nazad na datume i naslove...
Dragi kume...
..."samo par recenica posle tvog pisma. Vi bre i dalje udarili brigu na veselje k'o da je stari rezim (alaj volem ovaj rezim, plata ide a ja lezim...). Zar nije trebalo da se okanite besposlica i da zapnete u obnovi i izgradnji? Znas da nema odmora dok traje obnova. Umesto toga vi pevate staru pesmu i pravite nama ovde zazubice. Ali neka, bar ste lepo proslavili Djurdjic.
Kod mene je za slavu bilo oko 30 gostiju, racunajuci i decu. Skiknulo je prase od 20 kila, koje ne koljemo po kucama nego lepo kupimo u radnji..."
Au Kume, pravo da ti kazem da me je malo sramota, posle tvoje kritike, da ti dam "izvestaj", ali kad je rec o zazubicama, samo da znas, da nama ovde stvarno nije lako. Dokaz za to je da smo osim, za tebe najavljenog cetvrtka i subote i u petak imali "dogadjanje". Vec sam ti pisao o nasem drugu Duletu Gedzi, kod koga igramo zimi stoni tenis, sa onim sportskim i nesportskim stolom... E, pa on nas je nacisto s'jebo u petak sa jednim prasetom. Na pitanje: "Zasto ?", on rece smireno da treba da upoznamo svoje granice i da vidimo dokle mozemo izdrzati. Povod je bio 18-ti rodjendan njegove starije cerke, no idemo redom. Vec sam ti pisao da je za cetrtak tvoj Bata, pravio "reprizu" Djurdjica, sa "celim" svincetom u Novom Beceju. No pre toga su bez mene, imali kuglanje u Radnickom domu u Novom Beceju. Vec tada su pocele "muke zive", pa onda ta repriza, koja je ipak krace trajala, nego na originalnom Djurdjicu. "palo je jedno svince od 120-tak kila i bilo je sve po redu, od kozure, preko paprikasa, pecenog mesa u "sopstvenoj vodi", kobasica sa belim lukom, itd.. Jos nemam bilans konacni sta je sve utroseno, ali dobicu ga uskoro, no umor je vec postojao, te se resilo da zbog odmora, i ucestanosti dogadjanja, je neophodan nocni odmor. No da bi ipak, bar po duzini trajanja, bilo regularno, pobrinuo se nas drug Milan Rakic, koji nas je na povratku, zaustavljao u centru Novog Beceja, kod sportske hale gde se odrzavala kosarkaska utakmica Jugoslavija - Ukrajina, da popijemo jos po jedno pivo, no kako sam ja bio ubedljiv da ne mogu, zbrisao sam. No tvoj Bata i Ljubisa su na izlazsku iz grada, preko mobilnog dobili poziv da ga spasavaju, jer mu je auto "crko". Vratili su se i cak su i poveli jednog majstora usput, ali dok su stigli do njega, auto je naprasno upalio - jes' da je trzao ( sto je on kasnije, priznao da je spretno sa kvacilom izvodio... ), ali je isao... i zaglavise kod Ljubise sa G-djama do 3 ujutro. Kasnije je Slobodan komentarisao: "Ako se mi pijane budale, medjusobno raspravljamo, zasto se onda nase drage G-dje, potpuno trezne raspravljaju sa nama...". Dolazi petak popodne i zove me Dule da okrecem na raznju prase. Pitam ga ocajno: "Dule, molim te, dal' ti je prase jos zivo, pusti ga da zivi nemoj danas?", no on rece da je vec "gotov", te da ako ne dodjem, on dolazi po mene... Taj "susret" je bio dogoven sa G-djama. Kuvala se riblja corba i eto to nesretno prase na raznju. Poceo samo sa radom oko 19.00 i na moju srecu, dosao je jedan nas drug iz Vrbasa, bosanskog porekla, koji cak i ne priznaje moje "rukotvorine" sa akumulatorom, elektromotorm od brisaca i prenosom od ves masine, vec smatra da se "zrtva" mora rucno okretati. Odma' sam mu predao lopatu za zar i on je nastavio dalje pecenje. Od dece, samo je moja mala Marija bila i ona je jadna morala da posluzuje nas 20-tak sa pivom malim i velikim. Oko 23.00 je bila gotova corba, a oko ponoci prase. Dok su nam "zenke" bila unutra u "sportskoj hali" za nesportskim stolom, mi smo bili napolju oko raznja. Naravno da je bilo svakojakih rasprava... Cak sam i tebe pomenuo i tvoj komentar na nasu odgovornost za promene, pa se onda rasprava nastavila ne temu, kad cemo mi "stici" Kanadu, tako da znas da smo zakazali sa ove strane bare, utakmicu sa Vama...
Izgovorio sam se na Mariju da moram kuci, jer mi je dete sanjivo i mada je ona uporno vikala da nije, ja sam je par puta ozbiljno pogledao da cuti ( ...dok pisem ovo, zvao me je stariji ujak telefonom i na pitanje sta radim i moj odgovor da pisem Kumu pismo u Kanadi, on rece da te pozdravim i da ti kazem da je nama ovde dobro, al' neka - tako nam i treba... ), te sam najzad krenuo kuci u sitne sate. Usput sam se zalio Jasmini, kako cu ujutro ustati za lov, na sta mi ona rece, da ako treba, ona ce ici umesto mene. Oko 5.30 "automatski" sam se probudio i tiho sam poceo sa pripremama. Oko 07.00 se i Jasmina probudila i zacudjeno me je pitala, zasto sam kukao nocas, kad sam eto bez po' muke ustao, na sta sam ja "udario" prigovor da mi fali ficok za rakiju i da mi ga je sigurno ona sakrila... Naravno da sam imao rezervnu varijantu u ducanu sto se tice ficoka, koji cak i ima veci kapacitet od mog predhodnog, uglavnom oko 07.30 sam bio u Lovackom domu u Novom Beceju na frustuk. Za frustuk je bila lepinja "sas sirom" od privatnog pekara sa milosevackom jogurtom i raznim picima. Naravno da sam se od ponudjenog opredelio za Hajneken, koji nas je "pratio" i kroz lov sa jednim dzipom. Lovili smo zeca i fazana i moram ti s pohvaliti da sam od 8 odstreljenih, ja sam 3 zeca "sredio". Dan je bio u odnosu na jutro pretopao i negde oko 10.00 je pocelo masovno svlacenje lovackih uniformi i dzempera ispod, a rucak je bio na suprotnom kraju hatara novobecejskog, u lovackoj kucici na Bisernom ostrvu. Obicno se za prvo jelo, osim predjela, sluzi nekakav mastan paprikas, ali ovde je bilo drugacije - bila je prava zivinska supa sa krecavim flekicama. Umorni posle setanja i vrucine, uzivali smo u njoj. Meni se nesto promenuo "protak", te sam "drmnuo" nekoliko viskija, pre i u toku predjela i supe, a nastavio sam sa vinom - zamisli ti to. Razlog - prvo - bilo je samo apatinskog piva, jer je Hajneken nestao jos u toku lova, a njega mrzim. Drugo - sluzili su vino u olbe - mislim da znas sta su olbe - flase u obliku kruske sa sirokim grlicem, na vrhu, pa kad sipas vino iz njega u duboke case, a ono vino "klokoce". Setih se mog dede, paorske peci u prednjoj sobi u zimsko doba i te olbe... Vino je moralo da se donosi iz podruma, samo u te posude, da bi temperatura bila odgovarajuca i da se nakratko "presece", tako sto se stavi na vrh te paorske peci, pa da se olba "oznoji", te se sluzi vino. Svi su se cudili, sta je samnom, te da cu mozda naterati neki sneg, vinopije su me podrzavale da istrajem i pio sam rizling, ali sipajuci po dva prsta maximalno u casi, samo da bi cuo taj poznati "klokot" i ispijao vino iz case, otprilike sa istim uglom ruke prema glavi, kao moj deda... To me je tako opustilo da sam pomislio da cu se rastopiti, ali kako sam dosao u lov sa "novopecenim" Predsednikom opstine i kako njegova f-ja ima pored ostalih ima i "prokletsvo" da, ako je, medju zvanicama, prvi po rangu, mora prvi i napustiti bilo koji skup, otisao sam ranije, mada su mi drugi obecavali prevoz... Kad sam stigao kuci, nisam se cak ni okupao, nego sam odmah "leg'o", kako se to kod nas kaze - nesto mi je dosta bilo ovih dana...
Danas sam "samokaznjavao" sebe, tako sto sam sa klincima, najzad pocistio lisce "od oreta" po dvoristu. Klinci su mi stvarno pomogli i evo posle toga, sam dosao da uradim remitendu za novine i tebi napisem koju rec. Sad' cu na veceru od jednog zeca - dijetalno nema sta. Sutra idem po delove za dva Pentium-a u Novi Sad, rekoh ti da polako, ali stidljivo, posao "krece"...
Iznenadio si me sa slikama sa tvog "Sveca". Prvi put sam "osetio" intimu tvog doma. Slavljenicka "atnosfera" je, ali doziveo sam tvoju kucu, sasvim drugacije nego sto sam je zamisljao, veruj mi, da ne znam zbog cega. Podseticu te ne neke osobe sa kojima si se dugo razgovarao preko telefona, pa ih prvi put stretnes "u zivo", pa je obicno drugacija slika, od pretpostavljene i druga stvar, znas kako je "kod nas" na nekim proslavama, a pogotovu na slavama, pa kad se vidi da "neko slika" - to je odmah ustajanje i svako istegne ruku sa casom i flasom, "kol'ko god je dugacka", prema kamermanu sa nekom blazenom facom. Kod tebe mi sve to lici na akademsku situaciju - nesto sam se zapitao, kako bi se mi tu snasli kad bi ti banuli na jedan naredni Svetac, al' onako da te iznenadimo, kao sto je jednom Slobodan uradio: dogovorili smo da se na "navecernje Sveca", napravi jedan rostilj kod njega; oko 17.00 meso je bilo na stolu "ispljeskano i zacinjeno" pod mesarskim cekicem, pa sam nakratko otis'o kuci, a u medjuvremenu, ga je Joca pozvao na slavu - u 06.15 sam otisao kod njega i "poljubim" zatvorena vrata!?!? Apotekarka mi kaze da je otisao na slavu kod Joce u Knjazevac. Stigao je u 00:15, na sta je tvoj stariji Bata, u iznajmljenoj kafani, pred silnim gostima, pred muzikom, uz naruceni "tus" i sa mikrofonom u ruci, iznenadjeno rek'o: " Mi Isakovi jesmo ludi, al' moj Bata iz Vojvodine je najludji - Svaka cast i dobrodosao Bato...!". Pa sam onda zamisljao, kakva bi to pijanka bila? Prvo iz iskustva znam, da se prvo vece svi napijemo, ali da kasnije, pije ili Joca ili Slobodan, e sad, zamisli, tri Isakova, a ja sam...
Dalje dogadjaje, ne mogu da predvidim, ali, vidis i sam po mom pisanju, da mi je dosta... Desi se nekoliko dana, pa cutimo svi, dok jedan prvi ne popusti... Kasnije se ni ne secas "koji je taj, prvi bio", ali cim cujes preko "zice" prvih nekoliko reci, zadrmas nervozno nogom "u ludom ritmu" i zaboravis na umor, koji je trajao donedavno - potpuno zaboravis na periferni i centralni nervi sistem, koga unistavas sa duvanom i alkoholom i na razne povredjene sujete, tokom nekih veceri ( imamo i geslo - posle treceg pica nista ne vazi - misli se broj popijenih "alkohola" u vidu casa, flasa i sl. i datih obecanja ili uvreda ili konstatacija... ).
Tako ti moj Kume, kod nas, prodje zadnji praznik Dana Avnojevske republike. Socijalisti i julovci, su, do prosle godine govorili da je to u stvari, znacajan datum, zbog toga sto su se gradjani "najdemokratskije" opredelili za republiku - a protiv Kralja, te da ce vecno biti urezan u secanja naseg naroda, kao, najznacajniji datum u istoriji ( znas li neku pricu o "coravim kutijama"... ). Mozda je ovo sa nase strane bio pomen ili parastos, ali smo ga "besno" proslavili i to sa razlicitim "socijalnim stukturama" - od drzavnih, preko zdravstenih, programerskih, paorskih, drustvenih i privatnih i ko zna jos kojih...
Cao Kume...
...nazad na datume i naslove...
Dragi kume...
Nesto te nema ?
Predpostavljam da si "totalno upao u kapitalisticku" masinu, kojoj svi tezimo, te da nemas vremena da mi se javis. Imam dobre vesti sa ove strane, a to su izborni rezultati na republickom nivou. DOS je osvojio dvotrecinsku vecinu u Skupstini, a mandatar za sefa vlade je moj prijatelj Zoran Djindjic. Celu ovu izbornu kampanju od Savezne do Republicke Skupstine je on vodio i nakraju je uzeo najvecu vlast, sto samo po sebi pokazuje da je dobra vest. U sastavu njegove vlade ce uci kao potpredsednici sefovi stranaka DOS-a, koji jos nisu nasli "smestaj" i eksperti po raznim pitanjima - nasi iz celog sveta. Izvesni Djelic ce biti Ministar finansija...
Po rukopisu se vidi da "zdravo" zurim - ponovo smo u zestokim elektricnim restrikcijama - hidroakumulacije su totalno prazne, struja je jako jeftina, pa se svi greju na nju i besomucno se trosi. Na srecu sledecih dana se predvidja povecanje temperature izmedju 5 i 20 stepeni dnevno, pa se nadam da ce se malo stabilizovati stanje.
Blic pozdrav......nazad na datume i naslove...
Dragi kume...
"Uhvatih" tvoju poruku izmedju restrikcija, naime, danas je bilo zestoko - struje smo imali od 06.00 do 10.00 i sada od 18.00 i imacemo do 22.00. U nekim drugim mestima je jos gore. Situacija je stvarno strasna na citavom Balkanu, zbog dugotrajnih susa ove godine i praznih akumulacija. Mi smo se do sada snalazili tako sto smo "drpisali" neovlasteno iz zajednickog sistema "viskove" struje, dok nas nisu poslednji put opomenuli, da ce nam ukinuti donacije struje iz Nemacke, a sto nam cini otrilike oko 30 % potrosnje. Za moj posao, ovo je prava katastrofa i kad stigne struja, ja grcevito pokusavam da uradim sto vise i onda shvatim da necu nista uraditi, pa se smirim. Kad nema struje, uglavnom citam dnevnu i nedeljnu stampu, po koju knjigu i resavam ukrstene reci "da skinem paucinu iz mozga", kako ti jednom rekoh. Kad ospavam popodne, onda ne mogu nocu da spavam itd.
Cuo sam se sa tvojim Batom, kad je stigla struja - pisao sam ti da sam mu nabavio jedan UPS od 600 VA, pa mu je sad problem sto suvise malo ima vremena za punjenje akumulatora, te sam mu rekao da uzme jedan dodatni obicni punjac za automobilske akumulatore i veze ga paralelno sa postojecim.
Republicka vlada ce ce biti vrlo brzo formirana, pa cemo zajedno videti sta ce se desiti. Djindjic mi je kucni prijatelj, jos u ono vreme kad je bio "mali" opozicionar. Pricao sam ti da licno poznajem sve "opozicione" lidere iz ranijeg perioda, kad je bilo svega 14 opozicionih opstina. Medju njima je bila i beogradska Opstina Vracar, cije je predsednik bio G-din Marsicanin, a koji ce sad biti predsednik Republicke skupstine. Skoro je bio i Prof. Micunovic, sadasnji predsednik Savezne skupstine Jugoslavije u Novom Beceju i iz postovanja prema njemu sam ipak bio na susretu sa privrednicima, te me je odmah trazio da me vidi. Na uzem sastanku me je molio za misljenje i pomoc, posto su svi oni novi na vlasti i tek sada vide kako je to tesko biti kad se snosi odgovornost, a dok si u opoziciji uvek si svima simpatican i mozes da kazes sta hoces. Pitanje je kako ce ovde sve to ici, pogotovu sto i sam znas da nece ici lako. Sam Djindjic kaze da ce najteze biti naterati Srbina da radi i da ce to biti najveci problem. Njegovo geslo je, da ako neko smatra da ce bolje od njega nesto uraditi - u redu izvoli radi, ali nista vise nemoj da me pitas, sam resavaj probleme, a ako ne mozes, skloni mi se sa puta, sam cu to resiti. Saradnici moraju racunati na nas mentalitet i misljenje da te niko ne moze manje platiti, nego sto mozes manje raditi. Moram priznati da se i ja toga najvise plasim...
Znas i sam kakvi smo mi Srbi, dok smo u drugim sistemima vecinom provereno dobri. E, jedan od zadataka je i strogo nametanje pravila sistema, koji se mora iz korena promenuti da bi se radni elan i disclipina nametnula. Sto se tice nas Vojvodjana, mi prosto vapimo za tim, ali sto se tice "onih" dole, e to je, po mom misljenju, druga prica...
Ocekujem tvoj odgovor, a sad zurim kuci na brijanje i kupanje, dok ima struje - prilicno sam "orutavio" i vec me svrbi brada, a takodje i G-dja mi zvoca...
Cao Kume i uvek zaboravim da ti pozdravim ukucane, a verovatno i ti zaboravis da preneses moje pozdrave......nazad na datume i naslove...
Dragi kume...
Onaj telefonski razgovor od preksinoc cu shvatiti kao Bozicni kolac. Znas da je obicaj da za Bozicne praznike kumu doneses kolac, no eto kompenzovacemo to sa onim razgovorom. Salim se naravno, no taj razgovor mi je puno znacio i naravno svima sam pricao da si me zvao. Sutradan sam imao jos jedan prekoatlanski razgovor sa jednim mojim drugom koji zivi u Detroitu u USA. Bio je totalno pijan i mada mi je bilo drago sto me je zvao, ostao mi je mucan utisak. Daljih dana kad sam dolazio kuci, prvo mi je bilo pitanje: "Bio je jos koji prekoatlanski poziv?", a sada mi kucni telefon uopste ne radi, a postari ne popravljaju linije - kazu - veliki je kvar u pitanju.
Nocas mi je bio tvoj Bata, ali smo ostali "samo do ponoci", jer veceras imamo Bozicnu veceru, kod onog naseg druga Duleta-Gedze u stali. Jedan prijatelj nam je doneo punu kantu ribe sinoc, pa se dogovorsimo da pravimo riblju corbu i pecemo ribu na rostilj. Za rostilj dovodimo iz Novog Beceja specijalnog mastora Ziku Lukica, koji je inace pored zvanja poslovodje u Zastava servisu, profesionalni ribar na Tisi, opremljen svim mogucim velikim mrezama. Riba je krenula, tako da je i nocas bio na zadatku. Ja sam pokusavao, medjutim, ne ide mi od ruke sa ribom na rostilju, a on, da ne poverujes - pa jos napravi nekakav preliv...
Kad smo vec kod jela, setih se jednom da si me upitao za rolovano prase. Imao sam priliku da probam rolovano prase punjeno zivinskim belim mesom. Obrada je takva da se sem glave, sve ostale kosti izvade iz unutrasnjosti i duplja napuni zivinskim, belim mesom. Ocena je odlicna, jer znas i sam da makar kako bilo gajeno prase, uvek ispod kozurice ima sloja slaninice. U Ovom slucaju, kad ga poprecno iseces na komade od po 1,5 cm, dobijes jednu strukturu koja nije masna, jer je to belo meso upislo nesto masnoce i slaninica bas prija. Kako je tesko ispeci to prase, jer mu je struktura neprirodna, pekli smo ga kod naseg privatnog pekara Bate-Crce i ispekao ga je "brez" greske...
Pozdrav......nazad na datume i naslove...
Dragi kume...
...evo da ti se javim posle svih ovih "napornih" svetaca. Sinoc sam bio kod starijeg ujaka i to je kraj moje sezone, u kojoj svake godine nabacim nekoliko "zimskih" kilograma. Pocetak je kod moje "drage" taste, na Sv. Nikolu ( za kojeg kazu da su polovina Srba svecari, a druga polovina im je u gostima... ), pa onda dodju svi Bozici, Nove godine, moj Sveti Stefan, pa do Svetog Jovana...
Kao i za Svetog Nikolu, sinoc kad sam isao kod ujaka, kroz selo se tacno videlo koja je kuca "svecarska", po upaljenim svetlima i gomilom kola ispred kuce. Malo, malo pa svecari... I kad smo se nasli kod ujaka, retko ko je bio samo na jednog Sv. Jovana - neko je "krenuo" od rucka kod jednih, pa popodne na "ranu" veceru, pa uvece bas na veceru. Svi dobro "naranjeni", pomalo pijani, zene uglavnom besne na muzeve ( moram priznati da ja nemam tih problema, da me zena pozuruje kuci, kao sto sam sinoc morao da napizdim dve G-dje, kako su bile dosadne, pa opet im nista nije vredelo...).
Pocetak je klasican - ulazak u kucu, sa gomilom hladnog vazduha, dok se ne zatvore vrata. Ko ima naocare, obavezno mu se zamagle stakla, pa onda "ckilji", sa naocarima u jednoj ruci ispred sebe u zamisljenoj liniji izmedju ociju i najjaceg svetlosnog tela u prostoriji i maramicom u drugoj, brisuci ih po nekoliko puta, pre nego sto mu se odmagle, a kad se to desi, dolazi do naglog prepoznavanja domacina, prostora i ostalih gostiju, uz obavezno i iznenadjeno: "Ooooo...". Onda sledi masovno svlacenje, izuvanje, navlacenje papuca ( neki cak i ponesu papuce od kuce za decu, ali i za sebe...), pa onda, srdacno ljubljenje i cestitanje, sa dodelom pozdrava u vidu nekog, obicno teskog alkohola i obaveznih, 100 gr. kafe upakovanog prvo u trgovackom papiru, pa u najlon kesi.
Sledece je smestanje po prostorijama za klince, srednjovecne i one najmatorije. Poneko se seti da prenese pozdrave od clanova porodice, a koji nisu mogli doci iz raznoraznih razloga. Namestaj je razlicit, od sopstvenog koji se uvek koristi, preko nekakvog koji je negde sakriven, a dobro dodje u ovakvim prilikama, do pozajmljenog iz komsiluka, naravno, ako i sam komsiluk nije svecar. Po smestanju, krece se sa alkoholom, zene nesto kratko, obicno neki "uvrnuti" liker, od breskve, kafe i sl. i tu obicno stanu, pa posle "lizu" sokove, a "jaci" deo sa nekakvim teskim artiljerijskim alkoholom, jer se za tu priliku nudi neka domaca, al' jaka... Konstatuje se da je godina prosla brzo - kao da je juce bio Svetac... Na brzinu se uoci razlika ko fali, a ko je novi... Posle toga vec polako nastaje radoznalost, glad i nestrpljenje gostiju oko iznosenja menija po kvalitetu, kvantitetu i ucestanosti, pa sve do kolaca i obaveznog koljiva.
Uvek pocinje od paljenja svece, preko citanja Ocenasa, sto obavljaju ili deca ( u tom slucaju se posle "citanja" uzme prvi, najblizi tanjir i nosi po kuci - stariji ga pune sa novcima ( uz pokusaj pamcenja kol'ko je ko dao... ) i posle toga se klinci povlace na raspodelu zasluzenog plena iz "tasa", sto se obicno zavrsi nekakvom nepravilnom raspodelom, na stetu najmladjih, tako da i roditelji moraju da intervenisu... ) ili najstariji domacin u kuci, pa do preko "slavske" supe ( koja se uvek hvali i posle cega je prilika da se "predje" na pivo, vino.. ) i dalje armade kuvanoga, pecenoga...
Uz put se matere deru na malu decu, da se smire, jer za razliku od starijih, koji su vrlo staticni i samo za stolom, deca su dinamicnija, posto se retko kad desi slicna zgoda, da se nadju odjednom na "gromili", pa kako se sve utapa polako u alkoholu, pored decije vriske i roditelji pokusavaju nesvesno da nadjacaju ili klince ili neke "nekulturne" pored sebe koji ne slusaju, nego sa nekim pricaju o sasvim drugim stvarima preko puta stola.
Potpuno bez razloga i nesvesno se secajuci ponasanja svojih majki iz slicnih situacija, zene, cesto i uporno, hvataju poglede svojih muzeva, kod svake usute case bilo kog alkohola i interesantno i muzevi kod svakog sipanja, refleksno pogledaju svoju izabranicu, ali tek kad je casa napunjena - nikako pre toga i onda je znacajno i pobedonosno pogledaju, a do sledece case cemo se vec snaci nekako, mozda ce se zapricati i nece videti... Takvu musku pobedu, G-dje tiho prokomentarisu nekakvim tikom i pogledom ispod stola ili na pod i tako do sledece prilike, no kako se ipak, nekad mora krenuti kuci, na kraju one ipak slave, jer misle da je taj pokret, ipak, njihova zasluga sa tim upornim hvatanjem i opominjanjem, bez obzira kol'ko je G-din "natuko" u glavu i kakvu mu je raspravu spremila za kucu. Razlicite su taktike po tom pitanju, neke vole odma' po dolasku da se to obavi, a neke tek sutra, jer su neki "malo ludi" kad su nakresani. Neki su dosadni, pa sami traze raspravu, pa ih je bolje sto pre spakovati u krevet i nikako im ne dozvoliti da se "u'vate" stolice, no kako je to karakteristicno za vise prilika, a danasnja tema je Svetac, necu se dalje zadrzati na razvijanju ove "postSvecarske" i rek'o bih ceste, dogodovstine...
Raznorazne price i teme se pominju: od starih prijatelja, rodova, politike, poljoprivrede ( sto je za ovo podnevlje obavezna tema... ), pokojnika, viceva ( retko se dodje do onih "masnih", delimicno zbog uvek prisutnih deca, ali najvise zbog upaljene Svacarske svece na "sred astala"...).
Neprimetno stolovi postaju pretesni, pepeljare pune, deca pospana i "dreckava", poneko neprimetno "olabavi" kais od pantalona i indiskretno iza sake podrigne znacajno ne bi li napravio jos "malko" mesta. Bude i spontanog pevanja, sve dok neko ne resi iz raznoraznih razloga da krene kuci ili na sledece odrediste.
Sledi trazenje kaputa, salova, kapa, deci obicno nesto fali od odece... Starijima je najteze obuvanje cipela, muskom delu, obicno zbog velikog, punog stomaka i velike kolicine "maligana" u lobanji, a zenskom zbog odjednom nateklih nogu ( pa noga nece u cipelu...), pa jos onda treba "povatati" decu i obuti ih i obuci ih. Sledi deljenje punih tanjira i sepri za poneti, na sta, odlazeci zenski deo, spretno prihvatajuci posude, sa neprimetnim i vestim pokretima, ceni tezinu dodeljenog, uvek komentarise, a u zavisnosti od te urodjene, brze procene, kaze ili sa divljenjem ili sa dozom sarkazma: "Jao, pa sto ste toliko napakovali, niste morali...". Posude sa kolacima se obicno negde prevrnu i to bas one, sa najdebljim slagom u kolima i sve umazu, od prstiju, preko odece, pa do presvlaka i onda pocne bracna rasprava i sabiranje prvih utisaka o poseti.
Najteze je domacinu, treba sve sklanjati, prati, pomerati stvari, klasirati sopstveni i tudji porculan i pribor za jelo i pice. Obicno je nesto "skrckano" od lomljivih stvari, a sto je tudje, pa treba smisliti opravdanje... Naravno da i domacini usput sabiraju utiske i pomalo se zahvaljuju Bogu, sto je ipak dobro i bogato, prosao jos jedan Svetac.
Mnogi su poceli sa obicajem da organizuju letnji Svetac, zbog toplijeg vremena i boljih uslova za organizaciju. Medjutim u jednim od tih rasprava se umesao moj ujak:
"Ta 'di da "primestamo" Sv. Jovana u leto, jos da nas trefi kakav post, pa da moramo da je'mo ribu...", uz onako gadljivu facu...
I tako iz godine u godinu, secam se, kad sam bio mali, da sam sa ceznjom gledao u taj "srednjovecni" sto, na kome sad, odjednom, i sam sedim, no vec polako i nesvesno, kao da biram svoje mesto na onom "najmatorijem", a moji klinci se nadaju mom sadasnjem "tesko" stecenom i prolaznom mestu. Prosto se odusevim kad neko od tih stariji dodje za "nas astal" i uspe da odrzi duze paznju kod nas, nadajuci se da cu i ja biti tako uspesan, no, to je ipak retko, obicno se od "njih" cuju vec ispricane price, koje su interesantne samo "novajlijama", koji to prvi put cuju, a ostali izgube paznju i predju u sledece razgovore sa aktuelnim "srednjostolasima". Ti stariji u pocetku, zbog iskustva, obicno sami primete da su se nasli u drugom svetu, te uz glasno kucanje i nazdravljanje sami napustaju "bojno polje" i odlaze na njihovo "prirodno mesto", usput i kasnije, drzeci casu, svog omiljenog pica, smisljaju neku neispricanu interesantnu pricu, koja ce u sledecem nastupu, jos duze trajati. Razlika izmedju njih i klinaca je jedino u tome sto klince mozes jednostavno oterati od stola, pa mozda cak i iz jednu "cusku", a njih ne mozes. Kako se broj pokusaja, povecava sa brojem popijenih casa i neinteresantnih prica, netrpeljivost generacija raste, ali ipak kulturno i sve manje... Na kraju, kad alkohol prodre u sve "sive celije" prisutnih, bilo to iz razloga zato sto prija ili da se i ti "ukokas" da te ostali ne bi "davili", postoji samo podela na alkoholisane i ostale; bez obzira na rasu, starost, pol, versku pripadnost...
Kad se sve sabere, opet se mi Srbi mozemo pohaliti, da jedini imamo takve kucne obicaje. Cesto se komentarise da se jedino na vencanja i sahrane "svi pokupimo", pa makar se, uobicajeno i ne "rodimo" i ne druzimo i "ne divanimo". Ovo ja, od obicaja slicnog tipa, klasifikujem u grupu dogadjanja obaveznog sretanja sa onima sa kojima se dobro i najbolje trenutno "zivimo" i tako i decu ucimo obaveznim, nasledjenim obicajima. Joca, recimo, zakupi celu kafanu, pa to obavi, ali ja smatram da to mora biti u kuci. Pred ugovoreni cas sastanka, kao domacin, sa blagom zebnjom u stomaku, gledas dal' je sve pod konac u kuci od zategnutog "carsafa na astalu" do kolicine pica i hrane, broja stolica, vrste i jacine direktne i indirektne svetlosti i sto je najvaznije, mislis dal' da "krenes" ili ne krenes ranije sa alkoholom, kakvi ce ti stici gosti, dal' ce doci alkoholisani, pa moras da se potrudis da ih "stignes" ili ce pak, oni morati da se potrude da te "stignu". Kad sve krene, vidis da si mozda i malo preterano brinuo i da sve ide "kao po loju". Obicno domacice izvuku deblji kraj, oko cele organizacije, iako tu slavu steknu, tek prilikom udaje. To je i prilika, da po prvi put u kucu dodje necija devojka ili momak. Tada je posebno napeta "atnosfera" za tog gosta, jer je je logicno "na posmatranju". Obicno im se deca prva obracaju iz znatizelje i svi ti "novi" odjednom postanu naglo zainteresovani za deciji svet, a mozda kod kuce postoje takvi vrsnjaci, ali ih uopste ne interesuju. Sledeci su oni sa onog "najstarijeg" stola, sa pitanjima od "cijih" su i sa znacajnim naglasavanjem zajednickih "dobrih" poznanika, da bi se onako "odozgore", kasnije i "srednji" upustili u razgovor. Najcesci pogled novopridoslica je ka izlaznim vratima, nekakvom zidnom satu, Ikoni Sveca na zidu, upaljenoj sveci na sred "astala" i voljenoj osobi. Procene ne krecu "odma'", vec za nekoliko dana, jer se ne sme pridavati veci znacaj, necemu sto mozda "nije ozbiljno, vec samo simpatija", ali kad se neko vec usudi da dodje na Svetac, taj je vec, vrlo verovatano "pecen", jer ce se tesko izloziti riziku da je cak i na Svetac bio, a nista... Sto vise pruzis prilika, veca je verovatnoca, pa ako je jos i dobra prilika, onda se zdas oko svega...
E, onda sledi Pojtarije, Dvojtarije, Trojtarije i na kraju Dozdernjaca. To ti je respektivno broj dana posle Sveca. U jednim od tih dana moras "oprati" Svecu noge, tako sto ces ga "breciti"". Ako to ne uspe u prva tri dana, znaci da Ti je Svetac zdravo "jaki" i ne mozes sam da ga "brecis", da bi mu opr'o noge i onda moras zvati najbolje drugove da se najedete i napijete na Dozdernjacu, da ga konacno savladate - kako god "okrenes", moras da se dobro "naderes"...
I sad zamisli, posle svega toga, kaze moj brat od ujaka, da jedva ceka da prodju svi ovi Sveci, pa da tamo negde posle Svetog Save, skuvamo jedan dobar, "mastan" paprikas...Pozdrav za Kumove, iz zaledjenog Banata... ...nazad na datume i naslove...
Dragi Kume...
Evo da zavrsim jedno poglavlje...
Sinoc je izabrana nova Republicka vlada na celu sa Djindjicem...
Posle svih zajebancija posle Republickih izbora i ponovljenog glasanja na 19 izbornih mesta ( sto nikako nije moglo uticati na rezultate izbora, ali je je odlozilo izbor Vlade... ) i jucerasnjeg mukotrpnog slusanja svih, ama bas svih poslanika "Seseljovih radikalaca" i 'espeesova", sa nekulturnim govorima i produzenjem vremenskog ogranicenja, samo da bi jos malo produzili "njihovo", konacno oko 22.00 ponovo je izasao Djindjic i u par recenica ih je sve "rasturio". Jedna od briga neprijateljske strane je bio i DOS, kao, kako to, sta je to, to je heterogena organizacija... na sta Djindjic rece: "Hvala na pitanju, DOS je vrlo dobro...", posle cega se odjednom prolomio bucan aplauz. Desilo se "prebrojavanje kvoruma", glasanje, zakletva... Zeleo sam da dugo traje taj trenutak, cak je i oficijelni spiker, pokusavao da produzi za jos koji munut taj maratonski prenos i gledajuci cestitke u prvim redovima skupstinskog zdanja i ... odjednom se zatamnio ekran. Bio sam sam u svojoj kancelariji, zatecen sa dignutim rukama u vis i polupraznom plasticnom flasom kisele vode u desnoj ruci ( to mi je bilo prvo pri ruci... ); odjednom, poce jedan domaci video spot i pisalo je samo pisanim latinicnim slovima u donjem desnom uglu: "Tachana". Scena je bila tamna, sa uskim snopom svetlosti reflektora iznad pevacice u belom, a ispred nje se prelivala u plavom tamno plava folija imitirajuci talase. Verovatno i sam imas neke pesme, koje ti se vrte u glavi, ali nikad ne uspes da saznas od koga je - e, upravo je to bila jedna od takvih mojih stvari, a radi se o jednom zenskom sopranu, koji u vidu instrumentalnih deonica, koristi ljudski glas kao najsavrseniji muzicki instrument, a bez reci, sa neznom muzickom pratnjom u vidu duvaca i jednom solo deonicom, sa nasom domacom frulom...
Mislim, mogao je neko na RTS-u, da posle toga "odvali" nekakav narodnjak, pa jos sa muslimanskim ritmom, ali, evo i na drzavnoj TV, jos ima "mahera"...
Bio sam sretan i plakao sam sa tako dignutim rukama - setio sam se svega u tih 10 strasnih predhodnih godina, predsednikovanja u jednoj maloj opstini, rasta moje dece, svih Vas po celom belom svetu i svih ostalih, jada i bede ovog naroda...
Kao mali tocak u jednom sklopu, doziveo sam satisfakciju i docekao taj dan...
Kad je ta pesma prestala, "ugasio" sam racunar - dalje nisam hteo da slusam ikakve zvukove i krenuo sam kuci. Vec nekoliko dana duva strahovit vetar i nebo je bilo zvezdano, a ja sam ih gledao i cinile su mi se drugacijim, cistijim i svetlijim...
Nikad vise nece biti kao pre, pa cak i da lose krene iz raznoraznih razloga, vise se ne moze desiti da neko ima toliko vlasti i da toliko nema mere i sluha u donosenju odluka. Zato sam i poceo ovo pismo da zavrsavam sa jednim poglavljem...
Pozdrav... ...nazad na datume i naslove...Dragi Kume...
Evo kad se sve lepo zavrsilo, spreman sam, da ti prezentujem moje vidjenje "hapsenja stoleca" kod nas.
Kako se priblizavao "dan D", socijalisti su nepotrebno dizali tenziju i to nedeljama ranije, kroz vid "narodnih straza". Odmah se videlo da ih je malo, da su lose socijalne strukture i da su mnogo matori. Novinari su ih obilazili, bas zbog tvdnje da ih je malo, na sta su oni imali primedbe da je informisanje neobjektivno. Gledao sam nekoliko takvih poseta novinara njima i na direktno pitanje novinara, sta da objave - kolko ih ima, obicno je to bilo prvo sa pogledom iza intervjuisanog i to onako sa visoko podugnutom bradom ( kao da se jedva vidi kraj...), pa onda ispred, pa onda otprilike kaze prvo:
"Znate sta..., sad cu da Vam kazem...", pa onda mala pauza, pa:
"Pa napisite da ima vise hiljada ljudi...", a na primedbu novinara da vise odgovara "vise stotina", odjednom pocnu svi zajedno da vicu:
"Uaaaa, Nato placenici, uaaa...".
Posebno je prednjacila budala-Vucinic u neopreznim izjavama, kako niko ne sme da dira "vecitog predsednika srpskog naroda", jer medju gradjanima Srbije ima podeljenih oko 50-tak hiljada "dugih" cevi, te da su svi samo na "pomisao oko hapsenja" spremni da dodju da brane svog "voljenog vodju". Na to se cak i SPS oglasio da je to privatno misljenje pomenutog "gospodina"...
Povremeno su novinari javljali da se desava da ispred Uzicke 11 u tom momentu nema bas nikoga, sto su pomenuti odmah demantovali...
I tako dodje i Skupstina Srbije, gde se usvajao novi budzet, nova struktura budzeta, nove poreske stope...
Seseljovi radikali i pojedinci iz SPS-a, su podneli 100.000 amandmana na predlozeno, samo da bi sprecili usvajanje, jer im je to sad jedina mogucnost, da se pojave na medijima i da se predstave kao spasitelji po ko zna koji put za Srpski narod...
Djindjic i Djelic su dali uvodnu rec, povremeno se javljao Ceda Jovanovic u toku rasprave i argumentovano "jebavao lazne patriote", ali rasprava se nastavila i svi su nacisto "popizdeli" od toga...
Povremeno sam pratio sta se tamo dogadja i bilo je nekoliko karakteristicnih momenata; prvo, svi su napadali mog favorita Djelica u sadasnjoj vladi, da nam nesto "protura" sa zapada, a taj zapad nam je toliko stete doneo, da je mlad, da nije ni ziveo u Srbiji, pa ni ne zna sta radi, a vrhunac je bio kad mu je jedan "radikalac", za govornicom pokazao i poklonio uredno upakovane srpske oblande ( oblatne... ) da vidi na sta je "udario" porez...
Mudro je primio poklon i sutradan kad je nastavljena Skupstina, eto Djelica za govornicom sa tortom u rukama, da uzvrati poklon "nafilovan" sa zapada, a ne "suve oblande", te da ce "sutra" Srbi to jesti...
Dolazi petak poslepodne i poslanici i ministri i cela Srbija je vec umorna od neumornih radikala i socijalista i u jednom momentu izadje Ivkovic ( sef odbornicke grupe SPS-a ) i rece da uz neki amandman naravno, se nesto dogadja u Uzickoj i da ima naznaka da se sprema hapsenje Milosevica, te da upozorava Skupstinu i javnost, da se odmah prekine sa glupostima, jer je veliki broj gradjana ispred kuce njihovog predsednika, koji je spreman da i zivot svoj da, ako treba, za odbranu casti i ugleda Srbije...
Potpuno hladno, Marsicanin - predsednik Skupstine ga je opomenuo da ne unosi nemir i da ne uzrujava javnost, te da se nastavi sednica. Kad su videli da nema efekta, na samu Skupstinu, a i da se broj "narodnih cuvara" nije povecao, da bi doneli jos vise dramatike, poslanici SPS-a su napustili sednicu. Skupstina je nesmetano nastavila rad. Tada su vec sve oci i usi bile skrenute sa Skupstine na "Uzicku"...
Desava se nesto i sa medijima - odjednom je veliki broj novinara tamo na licu mesta i preko mobilnih telefona je pocelo "informisanje". Nase ekipe nisu osposobljene da vrse direktan prenos sa reportaznim kolima, ali je svaka medijska kuca angazovala vise reportera, koji su bili na licu mesta i prenosli "uzivo" sta se dogadja. Programske seme su prosto nestale i sve je preusmereno na pracenje "dogadjaja". Maltene nije bilo momenta da kad vrtis dugmice na daljinskom, da ne cujes nekog novinara kako izvestava sta se vidi, ko je prisutan ili neki mozda da neki interesantan sagovornik nesto ne govori...
Kako smo ranije svi bili "gladni" informacija i kako smo vrteli antene u raznim smerovima i napajali uredjaje sa akumulatora, ovo je bio potpun trijumf slobode medija i konzumiranja informacija. Oko 23.00 su i radikali napustili skupstinu i odustali od njihovih 300-400 amandmana, te se sednica nastavila i za divno cudo zavrsila oko 01.00...
Verujem da si pratio sta se dogadjalo na Dedinju, pa cu opise i posledice preskociti, no gledacu da nastavim sa mojim vidjenjem i karakteristikama koje su obelezile ova dogadjanja. Prvi put, kad se culo da se nece "ziv predati", javno mnjenje je odmah pocelo sa navijanjem i podrskom, da bas to bude resenje. Verovatno znas da je citav svet, u jednom momentu, objavio da je Milosevic uhapsen, na sta sam i ja odmah skocio sa kauca, kao i ostali prisutni deo moje porodice. Poceli su sa radom telefoni, cestitke, neverice i u tom momentu, takva opcija je sasvim odgovarala. Postojala je, doduse i mala briga oko broja "narodnih cuvara" i dal' se mozda vec pojavljuju "kontracuvari", ali nista nije bilo za brigu, no kad se ispostavilo da "diktator" nije uhapsen i da mirno pije svoju kaficu u krugu porodice i prijatelja u kuci, sa velikim brojem gradjana Srbije ispred kuce, doslo je do neverice, sto je konacno i potvrdjeno jasnom slikom, kako se smesi i karakteristicno mase "cuvarima" ispred svoje kapije...
Nista, prvu rundu si dobio, ali su primeceni specijalci sa "fantomkama" - e ti ce ti jebati nanu-naninu. Kad su "specijalci" krenuli, maltene uz prenos "uzivo", cini mi se da sam iz okoline cuo navijanje, kao da zivis u blizini fudbalskog stationa i samo cekas da na osnovu vikanja, dal' je dugo spremana akcija, urodila plodom, pa je pao gol ili cujes ono razocarano...
Svi smo se plasili da ne bude razocaranja, no i drugu rundu je dobio...
Razloga ima vise, ali meni licno nikako nije jasno, zasto tim ljudima nisu dali bojevu municiju, kako se to kasnije ispostavilo. Neki su hteli da efkasno izvrse "akciju", sa malo farmerica, koznih jakni, patika i kapuljaca, uz "sok bombe" i da svi padni u trans, predaju se i posle toga da se kaze - efikasna akcija je izvedena i to bez municije ?!?
Moram priznati da je i mene iznenadio zetok otpor iz vile i preciznost pogodaka. Prvi put se culo da u kuci ima puno oruzja i 20 do 50 telohranitelja, a tad se i prvi put culo da se nece "ziv predati". Ta vest je monstuozno sevnula kroz nase umove, kao vrlo pozeljno resenje...
Cekalo se samo da "neko" krene i da se on ubije...
Da se malo vratim na narodne cuvare. Cim se "pripucalo", svi su kidnuli u obliznju sumu, polegali na zemlju i sa pristojne udaljenosti su vikali:
"Ne damo te Slobo...", "Srbija, Srbija...", "Ustase...", "Ubice..." itd., ali da se telima brani, ili da se uzvrati na pucanje nije bilo ni govora...
Kako se malo primirila situacija, eto njih oped ispred kapije u nadmetanju sa kordonom policije, pa su onda snagu "trosili na guranje"...
Policija je bila kulturna i niko nije dobio pendrekom po glavi...
Do jutra ih je ostalo oko dvadesetak...
Sutradan se najavljivalo, da ce iz cele Srbije i cak iz severnog dela Crne Gore, krenuti "kolone i kolone", neki su pominjali i "reke" ljudi u Uzicku 11. Nije da se nesto i nije povecao broj "cuvara", ali je javnost bila pomalo i razocarana sa brojkom od 400-500 njih. Gurali su se tamo sa trostrukim kordonima, pa ih onda prvi propusti, a drugi ih vrati itd. Zalosno je je bilo gledati te ljude, kojima je jos jedino vredno od zivota "ostao vodja". Tu je bilo i starih bracnih parova sa "rukom ispod ruke", rasplakanih grlatih G-dja sa ljubljenom slikom "vodje" i poljupcima ka tom izguzvanom liku sa nekakvog odlepljenog plakata sa ranijih izbora. Jedna takva mi je ostala u secanju, videvsi da je kamera "zumirala", te je pocela, ocekujuci podrsku od ostalih "cuvara", a da ona bude vodja navijaca - kaze:
"Slobo-slobodo, Slobo-slobodo...", pa videvsi da niko, od "saboraca" onako umoran, nemocan, verovatno gladan i zedan i besan, bez neophodnih lekova, ne prihvata njeno vodstvo, odjednom zavrsi:
"Slobo - I S T I N O..." i sama je stala, sa znacajnim pogledom direktno ka kameri sa izrazom lica u smislu - tako se to radi i tako treba svi u ovoj Srbiji da rade.
Osim na mene, verovatno na nikoga nije ostavila nikakav utisak, a pogotovu na "saborce"...
Dalje, kad "pukne" prvi kordon, obicno se prvo "izmigolji", ispod dupeta dva policajaca, nekakav starkelja i kad se pridigne, sporo orijentise i vidi brisan prostor ispred sebe, od jedno 100 metara duzine do sledeceg kordona, krene sa pesnicom napred i vice:
"Juris !!!", pa kad vidi da nema nikog iza sebe, brzo stane, pa mase nestrpljivo ostalima:
"Ajde...".
Konacno u subotu popodne, posle malih pobeda, oko jebavanja sa kordonima, pojavise je "navijaci za hapsenje", a posle fudbalskih utakmica. "Njegove cuvare" vise nije interesovala policija, vec se pojavio novi neprijatelj, ali ovoga puta u proseku jedno 50-tak godina mladji, okretan, snazan, bezobrazan, grlat, vest i brz u izbegavanju pendreka, naoruzan kamenicama, granama iz parka, ispijenim flasama i sto je najgore po njih - daleko organizovaniji u pevanju pesama i izvikivanju parola. Dok su oni pokusali sa pevanjem - Hej Sloveni..., ovi su pevali novu pesmu Ramba Amadeusa: "Cobane, vrati se, ovce tvoje ne mogu bez tebe...", prvi skandiraju - Slobo-slobodo, drugi uzvracaju - U Hag, u Hag, Slobodana u Hag..., dok prvi krenu sa nekom "partizanskom", a ovi nasi: "A, sad adio... i ko zna kad i ko zna gde..."
Bilo je uredno obucenih mladica, bilo je i sportski obucenih, a bogami bilo je i onih sa uredno obrijanom glavom i likom onog boksera, protivnika Duska Dugouska u ringu. Onda pocne rat kamenicama i "pravi" juris, tucnjava i oduzimanje navijackih rekvizita suparnicke strane, te je policija, htela-nehtela, morala da stane na stranu "cuvara" i da upotrebi silu, protiv "navijaca"...
Onda tek vidis, na zamisljenoj sredini, sada praznog fronta, prilazi sa jedne strane troclana delegacija, sa zastavom u sredini, a sa druge strane komnadir policije, na dogovor - istovremeno staju i prvi pita "navijac" kratko i jasno: "A, zasto ste nas sad' tukli?", komandir odgovara:
"Necu kontakt, razumete, necu kontakt izmedju Vas i njih, stanite tu i pevajte Vase pesme, kao sto i oni pevaju njihove - Jasno?"
Odgovara predstavnik navijaca:
"Pa, jasno, imamo i mi nase pesme - ajmo - Slobodane, Slobodaneeeee - spasi Srbiju i ubij seeee..."
Bilo je to vrlo slozno, primereno i aktuelno situaciji i totalno demoralisuce za protivnike, pa se cak i komandiru oteo jedan simpatisuci smesak...
Do noci "cuvari" su se "desetkovali" i cvrsto su se pribili uz "prvi" kordon, koji im je, samo do pre nekoliko sati bio najljuci neprijatelj, a trenutno - jedina zastita i odjednom su im oni iz kordona ispali simpaticni. Obzirom na novopojavljenog neprijatelja, kordon je ispao nevinasce...
Kroz nekoliko sati "narodna straza" zauzima poziciju jedino u istoriji i vise nikad nece postojati - svi su napustili svog "narodnog vodju". Jedan spikerski bariton, u brzo sklepanim TV spicama rece: "Samo dvesto ljudi je cuvalo svog vodju, a pre desetak godina na Gazimestanu, ga je slusalo dva miliona ljudi....".
Bilo je tuzno videti jedan stariji bracni par u mraku, ciji je lepsi deo "dobio" kamenicom po oku i koji neocekivano mirno cekao kola hitne pomoci, umesto da jaca polovina to resi sa protivnicima na muski nacin. Kao da ni G-dja nije ocekivala tako-sto od njega, posto je verovatno ona bila kolovodja da se tu dodje, a njen "pratilac" je odavao utisak da sta je trazila to je i dobila i sad idemo kuci i nece mene vise... ".
"Navijaci" su ostali do kraja i kako je neki "zatamnjeniji" auto isao ka Uzickoj, obicno su vikali: "Ubite Slobu, ubite Slobu...".
Jedna vazna stvar se tu desila, a to je zajednicka izjava, koju je procitao Kostunica ( a, koju mu je napisao Djindjic...) i koja je objavljena na svim medijima, gde je jednostavno prezentovano jedinstvo DOS-a i utvrdjeno da nema "nedodirljivih" i da "ko gresi, mora i odgovarati, ko se opire, mora biti i uhapsen...".
Imam utisak, da jos mnogi nisu shvatili da je to bio bitan momenat. Pre toga su i cuvari govorili da: "...jos jedino Kostunica...", ali kad su to culi i videli, licno od Kostunice, sa jednom pozadinom u bini, sastavljenom, od gotovo svih "lidera" i kratkom i jasnom porukom, da se pocinje sa pravnom drzavom - za "vodju" vise nije bilo spasa...
Cekao se napad i samo napad, a navijaci